Pored političkog dela priče, rezultat upravo zaršene posete ruskog premijera Dmitrija Medvedeva jeste 11 novih sporazuma Srbije s Ruskom Federacijom. Kao i u drugim sličnim prilikama, i posle ove se očekuje da se sporazumi pretoče u uspešnu ekonomsku saradnju, da dođu novi investitori, da se dobiju novi izvozni poslovi i tako poveća spoljnotrgovinska razmenu dve zemlje. Ali, da li će to sve ići baš tako lako?
Većina "novih" sporazuma samo je razrada onih koje je u januaru "doneo" predsednik Rusije Vladimir Putin, a i u onima i u ovima, konstanta su dve stvari - železnica i poljoprivreda.
Železnica je nesporna kao uspešan deo ove priče. Nesporna pre svega jer se radi o poslovima za ruske firme ovde, za koje imaju obezbeđene fizičke i stručne resurse a imaju i povoljnu kreditnu liniju. A s Medvedevim formalno su nam stigla i dva nova posla u ovoj branši. Rusi će kreditirati, a njihove firme napraviti, jedinstveno dispečerski centar za Železnice Srbije, koji će omogućiti da se sa jednog mesta upravlja kompletnim železničkim sistemom Srbije.
Drugi je jednako značajan jer radi se o potencijalnoj žili kucavici srpske privrede u narednih 50 godina prugi Beograd - Bar. Potpisan je Sporazum o nastavku modernizacije pruge na deonici za koju su posebno zainteresovani veliki sistemi kojima je prevoz kamionima preskup.
Za radove na rekonstrukciji barske pruge od Valjeva do granice sa Crnom Gorom, čime bi brzina trebalo da se vrati na "normalnih 110 do 120 kilometara na sat", Srbija za projektno-tehničku dokumentaciju treba da spremi oko šest miliona evra, a ukupna vrednost investicije je 450 miliona.
"Mogućnost je da negde krajem sledeće godine počnemo radove na tom delu pruge", najavila je resorna ministarka Zorana Mihajlović.
Drugi važan aspekt su poslovi za nas, a tu stvar već sa "obezbeđeni poslovi" prelazi u stanje "otvaranje mogućnosti".
IMA LI ŠANSE ZA SRPSKU POLJOPRIVREDU
Sa velikom nadom gledamo u proširenu listu za bescarinski izvoz poljoprivrednih proizvoda. Na tržište od 180 miliona stanovnika Rusije, Belorusije, Kazahstana, Kirgistana i Jermenije, sada se nalaze i visokokvalitetne voćne rakije, vinjak, cigarete, ovčji i kozji sirevi.
Jagoda Lazarević, šefica Srpskog pregovaračkog tima, ističe da je Srbija veliki izvoznik sireva – od ukupne izvezene količine dve trećine je namenjeno tržištu Ruske Federcije, što je oko 10 hiljada tona.
To su visokokvalitetni sirevi koji donese veću dodatu vrednost – tvrdi, polutvrdi, kozji, ovčiji.
"Tu vidimo šansu za naše proizvođače", kaže Lazarevićeva, i ističe da je država obezbedila pravni okvir da naši proizvođači rakija uđu i budu konkurentni po cenama i da ponude nešto što u Rusiji nema. Očekuje da dosadašnji investitori povećaju obim proizvodnje, kao i da dođu novi.
Pitanje je, međutim, koliko još Srbija može da poveća izvoz na sve probirljivije rusko tržište. Sankcije EU Rusiji, uvedene 2014. godne zbog vraćanja Krima, su nam "otvorile vrata", ali Rusija danas nije ista kao pre šest godina.
Vrednost srpskog poljoprivrdnog izvoza u Rusiju je 2018. dostigla 317 miliona dolara, a recimo 2012. je bila 150 miliona. Međutim, to je i dalje tek nešto više od 13 odsto ukupnog poljoprivrednog izvoza.
Da samo potpisivanje nekakvih sporazuma ne podrazumeva i "širom otvorena vrata" niti daje garanciju za bilo kakve nove poslove, svesni su i u Ministarstvu poljoprivrede.
Ministar Branislav Nedimović se uzda da bi srpski sir i voćna rakija mogli da naprave prodor, ali i neke "uspavane" grane koje su poslednjih godina imale pad izvoza ka tom tržištu - recimo prerađeno svinjsko meso.
Ali postoje opasnosti i za postojeći izvoz. Ministar Nedimović izdvaja dva proizvoda koji bi mogli da imaju problema u narednom periodu - jabuka i nektarina.
"U tim granama imamo donekle izazove u narednih nekoliko godina, ali sa otvaranjem tržišta i širenjem na evroazijsku uniju mislim da ćemo to savladati i da neće biti problema u budućnosti", naveo je Nedimović.
Zašto baš jabuka, proizvod čijim se izvozom u Rusiju ponosimo?
Srbija u Rusiju plasira oko 90 odsto domaćeg roda. Ali, 2016. je to bilo oko 230.000 tona, a 2018. je taj izvoz već pao na 140.000 tona, kojima je zarađeno oko 100 miliona dolara.
Zašto? Pa, kao što rekosmo, Rusija 2014. i Rusija danas nisu ista tržišta. Rusija je u međuvremenu, silom prilika, povratila status agrarne zemlje. Danas izvozi više poljoprivrede nego naoružanja - 2018. agrarni izvoz je bio 26 milijardi dolara, a plan je da se do 2024. godine poveća na 45 milijardi dolara godišnje.
U vreme uvođenje sanckija bilo je "daj šta daš" i mogli smo da im izvezemo sve što smo imali. Pet godina kasnije i Rusi su sami veliki proizvođači jabuka, ali su to posltael i sve zemlje u njuihovom okruženju, odakle je transport mnogo jeftiniji.
Predsednik Udruženja voćara Rusije, Igor Muhanin, najavio je da će uz sadašni rast od 150.000 tona godišnje, do 2024. godine rod jabuke u Rusiji biti oko 1,3 miliona tona. To će uvoz smanjiti za najmanje polovinu.
Zbog toga i profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, dugogodišnji šef Katedre za voćarstvo, dr Zoran Keserović srpskim proizvođačima preporučuje da se okrenu - Kini, gde se trenutno izvozi tek 60.000 tona od 450.000 tona koliko se proizvede u Srbiji.