Šta nam je sve dobro doneo Putin? (GRAFIKA)

Situacija ipak ne stoji baš tako, jer Srbija je na tom tržištu, odnosno njegovom najvećem delu bez carina za 99 odsto robe od 2000. godine - u meri kako i koliko može da se nosi sa ozbiljnom konkurencijom, jer davno su prošla vremena socijalizma, barter-aranžmana (praktično trampe) i dogovorne ekonomije.

Naime, Srbija već gotovo dve decenije ima sporazume o slobodnoj trgovini sa tri ključne zemlje Evroazijske unije - Rusijom, Belorusijom i Kazahstanom (ukupno 169 miliona stanovnika), a sada bi praktično trebalo da ga proširi na preostale dve članice EAEU - Jermeniju i Kirgiziju (3+6 miliona).

Problem je što, normalno, niko ne želi da u zemlju bez carine pusti bilo šta što bi moglo da naudi domaćem proizvođaču, a da domaći potrošači nemaju baš neku vanrednu dobrobit od toga.

Upravo zbog toga se i vode tako dugi pregovori, u kojima se Srbija trudi da oslobodi carina ono u čemu bi možda bila najkonkurentnija. Reč je, naravno, o onim "starim dobrim" poljoprivrednim proizvodima - mesu, siru, šećeru, vinu...

A upravo je to trn u oku, recimo, Belorusima - gde su u dosadašnjem ugovoru upravo šećer, alkohol, cigarete, automobili... i sve one stvari koje bismo mi želeli. izuzete od oslobođenja carine.

Druga strana velikog problema iskorištavanja ugovora, kada ga bude, jeste taj što za izvoz naši proizvođači moraju da poštuju komplikovanu proceduru i usaglase sertifikate, a to mogu samo velike kompanije.

JAČANJE STAROG ILI NOVI IZVOZ

Postavlja se još jedno pitanje - mogu li da sporazum iskoriste postojeće velike izvozne kompanije, ili ćemo morati da "tražimo" nove?

Odgovor se nameće sam, dovoljno je pogledati listu najvećih domaćih izvoznika: Fijat Krajsler automobili (655 miliona evra ukupnog izvoza) i HBIS - Železara Smederevo (638 miliona evra), NIS/Gasprom (398), zatim Tigar tajers (333 miliona), Robert Boš (206), HIP Petrohemija iz Pančeva (182), Tetra pak (172), Grundfos (170), RTB Bor (150) i Jura korporacija (147). Tu su i Hemofarm (145), Leoni (141), Henkel (139), Gorenje (126) i Viktorija grupa (108).

Kao što se vidi, poljoprivredom, ovde se bavi jedino Viktorija grupa (odnedavno vlasnik joj je MK Komerc Miodraga Kostića).

Fijat se upinje godinama, uz svu pomoć države Srbije, da iz Kragujevca u Rusku federaciju izveze bar simboličnu količinu "fića" (10.000 komada), ali to baš i ne ide lako.

Izvoz "500L" u Rusiju: Obećanje, ludom...

Formalno posao koči nedostatak pristanka Belorusije, ali glavni problem je izgleda Avtovaz (proizvođač "lade"), odnosno Reno-Nisan kao većinski vlasnik, i to iz dva razloga. Prvo, neće da dopuste da se na ionako pretrpanom ruskom tržištu pojavi i relativno jeftini "fijat", a drugo - ne odgovaraju im za prodaju "renoa" u Srbiji ni talas "lada" koji bi usledio po predviđenom paritetu, a koje bi se ovde "tukle" sa drugim Renoovim brendom - "dačijom".

Smederevska železara u Rusiji nema mnogo šta da traži, njihovih proizvoda tamo ima na pretek a i Kina, odakle je novi vlasnik Smederevca, geografski je bliža.

I ostali "veliki domaći izvoznici" su zapravo fabrike koje rade unutar inostranih ili međunarodnih sistema i namenjene su za lokalno i regionalno (balkansko) tržište a ne za proizvodnju nekome ko je hiljadama kilometara udaljen. Čak i kada samo one rade neki proizvod unutar svoje grupacije, pitanje je da li mogu da dosegnu daleko a konkurentno tržište, kakvo je rusko.

"442 DO BEOGRADA"

A tih recimo 6.300 kilometara koliko je potrebno bojleru iz fabrike Gorenje Tiki u Staroj Pazovi da stigne u, na primer, Krasnojarsk u Sibiru (grad veličine Beograda koji čak nije ni na severu Rusije), predstavlja pravi izazov. Recimo, vožnja automobilom do tamo traje 82 sata, pa onda nije čudo što je od 90 odsto izvoza ove fabrike, izvoz u Rusiju na poslednjem mestu "značajnijeg" izvoza u velike zemlje.

Zbog toga, ali carinskih i vancarinskih barijera "normalno" je da u Rusiju uspemo da izvezemo mnogo više svežih jabuka ( za 115 miliona dolara u 2017. godini), hulahopki (112 miliona) i kartona (50 miliona), nego lekova (46 miliona), pneumatika (43) i aluminijumskih limova (21).

Zaboravite jabuke, Rusima da prodajemo povrće

Sa Belorusijom je stanje lošije, tj, izvoz je simboličan i tamo uspevamo da plasiramo nešto nelegiranog čelika (za 3 miliona dolara), ali i više veštačkih creva za kobasice (2,5 miliona dolara) nego "tigar" (Mišlenovih) pneumatika (2 miliona dolara).

Normalno je u svetu da kabasta roba putuje jeftinijim transportom - morem, a ako baš mora kopnom - onda železnicom.

Imaćemo najbržu prugu, 200 na sat!

Srpska železnica pogotovo u delu kargo transporta, nažalost, i dalje ima velikih problema. Roba putuje sporo zbog problema i sa prugom i sa kompozicijama, previše granica sa previše papirologije. Transport kamionima je preskup na veliku daljinu, pogotovo kada cena nafte "poludi". Rusi nam pomažu u tome, i ovom prilikom je potpisan ugovor sa RŽD Internešenel o projektovanju i izvođenju radova na izgradnji železničke infrastrukture Srbije, kao i izgradnji jedinstvenog Dispečerskog Centra za upravljanje saobraćajem vozova u Srbiji (vrednost 230 miliona dolara). Ali treba sačekati da to krene...

ALI, I SA RUSIMA IDE NA BOLJE

Evroazijski sporazum nam možda donosi veliku dobrobit a možda i ne, ali Putinova poseta Beogradu donela je pregršt drugih dobrih mogućnosti.

Energetika, železnica, raznorazna infrastruktura... standardne su teme razgovora i pregovora ruske i srpske strane u dosadašnjim prilikama. Ovoga puta lepeza je proširena nečim što bi moglo da bude od velike važnosti za Srbiju u budućnosti.

U delegaciji je bila i jedna neobična ekipa za ovakve prilike - ekipa iz ruske korporacije Rosatom. Aleksej Lihačev je došao da dogovori saradnju u sektoru mirnodopske atomske energije, i u međuvladin sporazum u toj oblasti "prvi put uključena su pitanja saradnje u oblasti inovacija i digitalne sfere".

Evo šta je od ključnog značaja za Srbiju

"Srpska strana je veoma ozbiljna u vezi sa resetovanjem nuklearne industrije", rekao je direktor Lihačev.

Srbija naime od moratorijuma na izgradnju nuklearnih elektrana još iz vremena SFRJ (koji je kasnije produžen zakonom o zabrani gradnje), ne da zaostaje u ovoj oblasti nego u njoj praktično ne postoji na svetskoj mapi.

To znači da kada bi sutra nestalo nafte ili nam ona postala preskupa, pa se mi odlučili da nam ipak za industriju i domaćinstva treba struja iz nuklearki, to bi za Srbiju bila nemoguća misija. Stranci bi nam izgradili centrale, ali u u njima ne bi imao ko da radi, jer već decenijama ne školujemo stručnjake iz ove oblasti.

Još neobičniji deo delegacije bio je tim iz Roskosmosa, s kojim se srpska strana dogovarala o "korišćenju kosmičkog prostora u mirnodopske svrhe". Na taj memorandum je svoj potpis stavilo i šire poznato ime - generalni direktor Dmitrij Rogozin, čovek koji je povučen iz vrha diplomatije (predstavnik Rusije pri NATO-u 2008-2011) da bi u red doveo rusku odbrambenu industriju ali i svemirsku agenciju.

A svemirom i najvišim mogućim tehnologijama koje bavljenje njime podrazumeva, nismo se bavili nikad, pa ni u vreme SFRJ, nakon čijeg raspada počinje mit o "Titu koji je prodao svemirski program Amerikancima".

I na kraju, Ruski državni fond i njegovi partneri planiraju da povećaju investicije u Srbiji za 500 miliona dolara (440 miliona era) u naredne dve godine i to u ono što nam ide - poljoprivredu.

Šef Ruskog fonda za direktna ulaganja (RDIF) Kiril Dmitrijev je najavio ulaganje u razvoj projekta PhosAgro. Ovde imaju veliku bazu za đubriva i razmatraju mogućnost da je prošire zato što je je "Srbija veoma dobar logistički centar za rusko đubrivo za Evropu", prenela je Raša tudej reči Dmitrijeva.

Savetnik za digitalizaciju ruskog predsednika Vladimira Putina, Dmitrij Peskov, izjavio je danas da su delegacije ruskih kompanija prijatno iznenađene nivoom tehnološkog razvoja u Srbiji.

Kako i ne bi bili, kada je recimo institut Biosens i od EU prepoznat kao vodeći evropski naučni centar za digitalnu poljoprivredu.

Ukoliko se išta od ovoga ostvari, Srbija bi mogla relativno brzo da skoči mnogo više na listi ruskih trgovinskih partnera od sadašnjih 2,5 milijardi dolara ukupne razmene, što je tek 0,34 odsto od 735 milijardi dolara vredne ekonomske razmene Rusa sa svetom.

ŠTA JE SVE POTPISANO

Nakon sastanka srpske i ruske delegacije, koje su predvodili predsednici Srbije Aleksandar Vučić i Rusije Vladimir Putin, svečano je razmenjeno više od dvadeset potpisanih dokumenata.

Među najznačajnijim sporazumima je onaj koji se tiče korišćenja atomske energije u mirnodopske svrhe koji su parafirali generalni direktor Rosatoma Aleksej Lihačov i ministar zadužen za inovacije u Vladi Srbije Nenad Popović.

Na spisku važnih dokumenata koji su se našli na stolu su i memorandum o razumevanju o rusko-srpskoj saradnji u oblasti razvoja digitalnih tehnologija, kao i memorandum o razvoju inovacija u sektoru električne energije.

Važan dokument overen potpisima je i onaj koji se odnosi na rusko-srpsku saradnju u oblasti istraživanja i korišćenja kosmičkog prostora u mirne svrhe na koji je svoj potpis stavio generalni direktor Roskomosa Dmitrij Rogozin.

Železnički ugovor vredan 230 miliona evra potpisali su generalni direktor RŽD Internešenel Sergej Pavlov i generalni dirketor Infrastrukture Železnice Srbije Miroljub Jevtić u prisustvu potpredsednice Vlade i ministarke saobraćaja, građevinarstva, infrastrukture Zorane Mihajlović.

Ugovor se tiče projektovanja i izvođenja radova na izgradnji železničke infrastrukture Srbije i izgradnju jedinstvenog Dispečerskog Centra za upravljanje saobraćajem vozova u Srbiji između kompanija Infrastruktura Železnice Srbije i RŽD Internešenel.

Ministri rada Rusije i Srbije, Maksim Topilin i Zoran Đorđević potpisali su administrativni sporazum o socijalnom osiguranju, protokol o razmeni ratifikacionih povelja, o socijalnom osiguranju, kao i memorandum o međusobnom razumevanju i saradnji u oblasti socijalne zaštite.

Kada je reč o lokalizaciji industrijskih proizvoda u Srbiji uz učešće ruskih kompanija, memorandum o razumevanju su potpisali dva ministra, ministar privrede Goran Knežević i ministar industrije i trgovine Rusije Denis Manturov.

Takođe, važni sporazumi su potpisani sa kompanijom NIS, između ostalih, memorandum o strateškoj saradnji Moskovskog državnog instituta za međunarodne odnose MIP Rusije.

Na listi dokumenata su i memorandum o strateškoj saradnji između Ruskog državnog univerziteta za naftu i gas i NIS.

U sferi bilaterale, na spisku je Plan konsultacija između MSP Srbije i Ministarstva inostranih poslova Rusije za 2019-2020. godinu, zatim, zajednička izjava o saradnji u realizaciji projekta izgradnje regionalnog Centra za nuklearne tehnologije na teritoriji Srbije, Protokol razmene instrumenata o potvrđivanju Sporazuma između Ruske federacije i Republike Srbije o socijalnoj sigurnosti...

U oblasti inovacija i tehnološkog razvoja između Vlade RS i Fonda "Skolkovo" potpisan je Memorandum o razumevanju, o uzajamnom razumevanju između Vlade Srbije i Autonomne nekomercijalne organizacije Agencija strateških inicijativa.

Između Gasprom eksporta i Srbijagasa potpisan je memorandum o razumevanju za razvoj projekta proširenja kapaciteta PSG Banatski dvor.

Tu su i dokumenta iz oblasti gasne privrede, razvoja proizvodno-distributivne infrastrukture cevovodnog i tečnog prirodnog gasa, o srpsko-ruskoj saradnji u oblasti razvoja inovacija u sektoru elektroenergetike između Vlade RS i akcionarskog društva "Rošeti";

Takođe, poseta ruskog predsednika bila je prilika da se parafira Sporazum o saradnji između Fonda za direktne investicije Ruske Federacije i Razvojne agencije Srbije, memorandum o saradnji između Univerziteta u Novom Sadu i Ruskog državnog univerziteta za naftu i gas "Gubkin", kao i dogovor PAO "Silovije mašini" i "EPS"-a o rekonstrukciji hidroelektrane Đerdap-2...

Sberbank Srbija je sa kompanijom Telekom potpisala memorandum, kao i Univerzitet u Beogradu i Sanktpeterburškog rudarski univerzitet.

Potpisi su se nizali i na Zajedničkoj izjavi između Vlade Rusije i Vlade Srbije o osnivanju i uslovima delatnosti kulturno informativnih centara, Memorandumu o saradnji između Univerziteta u Beogradu i Moskovskog državnog instituta međunarodnih odnosa - Univerzitet MGIMO, zatim na memorandumu o razumevanju između Ministarstva odbrane Srbije i Kamaza kao i na brojnim protokolima sa ruskim kompanijama koje su došle u Beograd.

Celokupnu interaktivnu grafiku DataMediaMarket možeze da pogledate OVDE