Koncept javno-privatnog partnerstva je još u povoju u Srbiji, iako je zakon koji reguliše ovu materiju usvojen pre deset godina, izjavio je državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Stevanović.
"Od tada se trudimo da ovaj koncept nametnemo kao nešto što bi bilo lekovito za lokalnu samoupravu, pokrajinu, odnosno državu Srbiju", kaže Stevanović.
Od 134 projekta JPP koji su do sada odobreni, 50 ugovora se trenutno sprovodi na terenu.
Najveći deo projekata je u oblasti obezbeđivanja gradskog i prigradskog saobraćaja, tretiranje otpada, obezbeđivanje toplotne energije iz biomase, izgradnja lokalne i putne infrastrukture...
Koncesija Aerodroma "Nikola Tesla" najveći je primer javno-privatnog partnerstva u Srbiji, a tu je i JPP za izgradnju deponije u Vinči.
Kako na viši nivo podići kvalitet usluga koje je država dužna da pruža u oblastima od opšteg interesa jedno je od glavnih pitanja kada je reč i o JPP, objašnjava državni sekretar.
Odgovor leži, kaže, i u svakoj pojedinačnoj lokalnoj samoupravi ali i na državnom i pokrajinskom nivou, i to kroz jačanje saradnje s privatnim kompanijama.
Rizik investiranja u javno-privatnom partnerstvu, inače se prebacuje na privatni kapital.
Ministarstvo privrede, dodaje Stevanović, zato ohrabruje lokalne samouprave da intenziviraju rad na projektima JPP.
Model JPP je, kaže, značajan za ukupnu ekonomiju jer privatni kapital sa sobom donosi navike, modele i principe poslovanje.