Nažalost, u periodu januar-septembar 2019. godine, industrijska proizvodnja i dalje beleži pad od 0,7 odsto međugodišnje.
Ukoliko se trend poboljšanja nastavi, Srbija bi mogla da ispuni plan, doduše ne mnogo ambiciozan za zemlju u razvoju, od 3,5 odsto rasta BDP-a u ovoj godini.
Republički zavod za statistiku saopštava da su najveći uticaj na međugodišnji rast industrijske proizvodnje imali su proizvodnja osnovnih metala, proizvodnja metalnih proizvoda, osim mašina, proizvodnja pića, proizvodnja proizvoda od gume i plastike i proizvodnja papira i proizvoda od papira.
Prema desezoniranim podacima, ukupna industrijska proizvodnja u septembru je, na mesečnom nivou, bila veća za 0,7 odsto, dok je prerađivačka ostvarila rast od 1,5 odsto.
U septembru je, na godišnjem nivou, sektor prerađivačke industrije zabeležio rast od 1,7 odsto, sektor rudarstva rast od 1,6 odsto, i sektor snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija rast od 1,1 odsto.
Posmatrano po namenskim grupama, u septembru je proizvodnja intermedijarnih proizvoda, osim energije porasla za šest odsto, proizvodnja energije za 1,2 odsto, a trajnih proizvoda za široku potrošnju za 0,9 odsto, u poređenju sa istim mesecom prošle godine.
S druge strane, pad je zabeležen kod proizvodnje netrajnih proizvoda za široku potrošnju od 1,4 odsto i kapitalnih proizvoda za 1,9 odsto.
Obim industrijske proizvodnje je u septembru na godišnjem nivou zabeležio rast kod 20 oblasti, čije je učešće u strukturi industrijske proizvodnje 71 odsto, a pad kod devet oblasti, sa učešćem u strukturi industrijske proizvodnje od 29 odsto.