Prosečan prinos kukuruza u topličkom kraju iznosi 4,5 tona po hektaru, mnogo je slabiji nego lane, ali za to su krivi sami ratari?
Ovogodišnji prinos kukuruza u Topličkom okrugu od 4,5 tone po hektaru, mnogo je slabiji nego lane, kada je bio sedam tona.
Savetodavac za ratarstvo u Poljoprivredno stručnoj službi u Prokuplju, Radovan Bjelica, on je dodao da se berba kukuruza, koja je počela u prvoj polovini septembra privodi kraju i da je na području Prokuplja, kukuruz obran sa više od 80 odsto površina.
"Visoke temperature tokom leta, neadekvatna primena agrotehničkih i drugih mera doprineli su da ovogodišnji prinosi kukuruza budu slabiji", istakao je Bjelica.
Prema njegovim rečima, na parcelama gde su primenjene adekvatne agrotehničke i zaštitne mere i posejan odgovarajući hibrid, rod kukuruza je jako dobar i mnogo veći od prosečnog.
Bjelica je takođe istakao da zbog nedostatka vlage, ratari ovih dana nisu u mogućnosti da krenu sa pripremom zemljišta za jesenju setvu.
"Da bi se krenulo sa jesenjom setvom, koja bi na području Topličkog okruga trebalo da se obavi na površini od 11.100 hektara, neophodne su obimne kiše kako bi se stvorila dubinska vlaga", zaključio je Bjelica.
Kukuruz ima značajnu ulogu u ukupnom uticaju koji poljoprivreda ima na rast ili pad bruto domaćeg proizvoda (BDP). Taj pad ili rast u zavisnosti od roda može bit za 1 do 1,2 odsto BDP-a jer ukupni udeo poljoprivrede čini 6 do 7 odsto BDP-a u nerazvijenoj srpskoj ekonomiji.
To je duplo više nego u novim članicama EU iz centralne i istočne Evrope, a preko četiri puta više nego u celoj EU. Veće učešću poljoprivrede u BDP u Evropi imaju samo Albanija, Severna Makedonija i Crna Gora.
