OZBILJAN KORAK: Srbija ulazi u članstvo Euroclear Bank

Srbija već sada obezbeđuje povoljne kamate na zajmove koje uzima a sledeći korak je prijem u poznatu klirinišku kuću, što bi dodatno Srbiju učinilo popularnom kod investitora, najavljuju iz Ministastva finansija.

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da se intenzivno pregovara o uključenju Srbije u Juroklir banku (Euroclear Bank) i da očekuje da će se do kraja godine to i realizovati.

"Pregovaramo intenzivno i mislim da ćemo sledećih par nedelja, odnosno do kraja godine biti uvršćeni u "Euroclear" što će dodatno povećati tražnju za našim hartijama od vrednosti", izjavio je Mali novinarima.

Prethodno danas se sastao i sa direktorkom srpskog Centralnog registra za hartije od vrednosti i ocenio da taj proces ide po planu.

PONDERISANA STOPA PALA NA 3,27%

Mali je naglasio da je 2016. godine trošak kapitala bio mnogo veći i da je prosečna ponderisana kamatna stopa iznosila 4,5 odsto, a da je sada sa ovom emisijom ona spuštena na 3,27 odsto. Trošak kapitala, kamatnih stopa, se spušta iz meseca u mesec, iz godine u godinu, što je potvrda sigurnosti zemlje i ulaganja, potvrda dobrog kreditnog rejtinga, potvrda uspeha i napretka naših ekonomskih reformi, zaključio je Mali.

Euroclear je belgijska kompanija za finansijske usluge koja je specijalizovana za izmirenje transakcija hartijama od vrednosti, kao i za čuvanje i servis imovine ovih hartija.

Ministar Mali podsetio je danas da su jučerašnjom prodajom srpskih evroobveznica na Londonskoj ostvarene milionske uštede.

S obzirom na to da je pala cena premije koju je Srbija plaćala invsetitorima da kupe njene hartije, ušteda na kamatama na deset godina iznosi 530 miliona evra, navodi se u saopštenju Ministarstva finansija.

Srbija je emitovala desetogodišnju obveznicu u iznosu od 550 miliona evra i ostvarili kamatnu stopu, odnosno prinos, od 1,25 odsto, rekao je Mali i naglasio da se skuplji krediti zamenjuju jeftinijim, a javni dug se ne povećava.

Prema rečima Malog, tim novcem će biti isplaćen dug u dolarima, koji dospeva u februaru, na pozajmicu koja je uzeta po značajno većoj stopi od 4,9 odsto, čime će biti smanjeno učešće dolarskog duga u ukupnom javnom dugu.

"Mi ćemo na ovaj način učešće duga u dolarima spustiti na ispod 20 odsto, a na početku ove godine njegovo učešće u ukupnom javnom dugu je bilo 26 procenata", precizirao je Mali.