Od nekadašnje "sirovinske baze" za razvijene zapadne jugoslovenske republike, Srbija postajesve značajniji investitor u regionu, pa i u Sloveniji, gde su investirali MK grupa, Delta holding, Comtrade, Nektar i drugi, kaže Nikola Papak, direktor Predstavništva Privredne komore Srbije u Sloveniji.
"Srbija se ekonomski konsolidovala, a naše kompanije su ojačale svoje kapacitete da investiraju i van lokalnog tržišta. Srpske kompanije su danas vlasnice čuvenog slovenačkog brenda Fruktal, zatim najveće IT kompanije u Sloveniji sa više od 600 inženjera koji rade uglavnom internacionalne projekte, aerodroma u Portorožu, slovenačke banke, kao i najvećeg hotela u Ljubljani, jedinog sa pet zvezdica", navodi Papak u intervjuu za "Magazin biznis".
S druge strane, kako ukazuje, u Srbiji je registrovano 1.600 firmi sa većinskim kapitalom slovenačkih kompanija i građana, i više od 25 hiljada porodica u Srbiji živi od plate koja je zarađena u nekoj od slovenačkih firmi koje posluju kod nas.
Dodaje da nam Slovenci "skidaju kapu" za investicioni i poslovni ambijent koji je izgrađen poslednjih godina.
"Ono što ih, kako sami kažu, najviše privlači u Srbiji jeste kvalitetna radna snaga, konkurentna cena energije, sporazumi o slobodnoj trgovini, kakve imamo sa Rusijom i drugim zemljama Evroazijske ekonomske zajednice ili Turskom, velika ulaganja u infrastrukturu, podsticajni poreski sistem, efikasna administracija i podrška koju uživaju i od države i od Privredne komore Srbije", naglašava Papak.
Smatra da će Srbija sve više biti "proizvodni hab" slovenačkim kompanijama za plasman proizvoda na tržišta zemalja sa kojima imamo bescarinski izvoz i na kojima oni nisu trenutno konkurentni, jer su članica EU.
"Posmatrano iz ugla srpske privrede, važno je da smo uspeli da uravnotežimo našu robnu razmenu sa Slovenijom, prošle godine i u prvih sedam meseci 2019. ostvarujemo suficit. Srpski izvoz u Sloveniju kontinuirano raste zahvaljujući, između ostalog, i slovenačkim kompanijama. Ukupna spoljnotrgovinska razmena dve zemlje, računajući razmenu i robe i usluga, prošle godine premašila je 1,6 milijardi evra", ističe Papak.
Ako ne dođe do značajnih usporavanja na svetskom tržištu, već naredne godine međusobna trgovina robom i uslugama mogla bi da pređe dve milijarde evra, ocenjuje direktor Predstavništva PKS u Sloveniji.
Prema analizama eksperata iz PKS, najveće šanse za povećanje srpskog izvoza na tržište Slovenije, kako dodaje, imaju proizvođači prehrambene, industrije plastike, nameštaja, elektro i metalske industrije, ali i IT.
"Osim industrijskih grana u kojima tradicionalno sarađujemo, očekujemo novi talas slovenačkih investicija u sektoru IT-a, turizma, zelene ekonomije, u reciklažnoj industriji, upravljanju komunalnim otpadom i tretmanu otpadnih voda", naveo je Papak.