Zadrugama je ove godine opredeljeno 667 miliona dinara, a novac su dobile 33 novoformirane, 23 stare i dve složene zadruge.
Među njima 14 koje se bave ratarstvom, devet voćarstvom, osam stočarstvom, sedam povrtarstvom, a šest pčelarstvom.
Krkobabić je rekao da je za Srbiju "posebno važna" obnova stočnog fonda jer je ta grana ključna u rubnim i brdsko-planinskim područjima.
"Pre nepune tri godine pokrenuli smo projekat '500 zadruga u 500 sela' a do sada je formirano 605 i ta brojka pokazuje da je vraćeno poverenje u zadruge koje se oslanjaju na evropski koncept zadrugarstva", rekao je Krkobabić koji je i kopredsednik Nacionalnog tima za preporod sela Srbije.
Dodao je da bez udruživanja poljoprivredni proizvođači ne mogu da opstanu jer su poljoprivredni posedi mali, u proseku oko pet hektara, a na jugu oko 2,4 hektara.
Krkobabić je rekao da je "zadrugarstvo proces koji će nastaviti da se razvija" i zahvalio saradnicima na projektu "500 zadruga u 500 sela", Odboru za selo u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU), fakultetima čiji stručnjaci učestvuju u razvoju zadrugarstva, zadružnim savezima Srbije i Vojvodine i lokalnim samoupravama koje su verifikovale programe i pružale podržku u realizaciji.
"Prvi put ova država ulaže u razvoj zadrugarstva i do sada je izdvojila skoro 1,8 milijardi dinara bespovratnih sredstava, jer hoće da zaustavi propadanje sela", rekao je Krkobabić i istakao da "u tom poslu svi sede sa jedne strane stola, jer nema opozicije".
Predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović rekao je da je formula za uspeh projekata puno sloge, rada i odricanja.
U narednom periodu, prema njegovim rečima, težište treba staviti na uduživanje u zadruge, uvođenje novih znanja i razvoj stočarstva.
Stručnjak za voćarstvo profesor Zoran Keserović rekao je da su ogromni napori uloženi da zaživi projekat zadrugarstva u selima.
"To je najbolji projekt u nekoliko poslednjih decenija sa ekonomskog, socijalnog i demografskog aspekta", rekao je Keserović.
Istakao je da umesto sirovog voća, koje se izvozi po prosečnoj ceni od 80 centi po kilogramu, treba izvoziti prerađeno čija je prosečna cena 1,9 evra.
Keserović je rekao da cilj treba da bude formiranje složenih zadruga jer mali proizvođači mogu biti konkurentni samo ako se udruže.
Član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, Vladimir Goati, rekao je da poslednjih decenija nije nadmašen neki zacrtani plan kao što se to desilo sa projektom "500 zadruga u 500 sela".
"Zadruge su celine koje ne znače samo proizvodnju, već život meštana, pa ako država ima daha, zadruge bi trebalo uvezati u jednu celinu", rekao je Goati.
Predsednik opštine Knić Miroslav Nikolić rekao je da je "uspostavljena dijagnoza" stanja na selu i vraćeno poverenje u zadruge, što je "neizbežno dalo rezultat".
"Vlada Srbije, ministar Krkobabić, proizvođači i nauka imaju viziju da selo opstane", rekao je on.
Predsednik zadruge "Morava" iz Gorobilja Branko Varničić rekao je da zadruge bez podsticajnih sredstava ne bi mogle da stave u funkciju svoju imovinu.
"Drago nam je što su se pojavii ljudi sa vizijom koji neće dozvoliti da sela nestanu", rekao je Varničić i dodao da će dobijena sredstva upotrebiti za proizvodnju i preradu kupusa, paradajza i raznog voća.