Da bi penzijski sistemi ostali održivi neophodno je da se sa povećanjem životnog veka povećava i radni vek i da radimo što duže, kaže Nikola Altiparmakov iz Fiskalnog saveta i dodaje da će do 2050. očekivani životni vek porasti 4 godine.
Prema njegovim rečima penzijska reforma iz 2014. godine povećala je starosnu dob za penzionisanje, pre svega žena. "Sada građani imaju motivaciju da rade do redovne starosne dobi", rekao je on za RTS.
Muškarci idu u penziju sa 65. godina, a žene sa 62 godine i šest meseci, sledeće godine će to biti 63, a do 2032. će polako da se izjednačava ta starsona dob i za muškarce i za žene.
"Ako pogledamo najnovije statistike ovaj odnos radnika i penzionera u Srbiji se malo popravio i iznosi preko 1,5 radnika, to je rezultat penzijske reforme iz 2014. a i rezultat je povećanja stope zaposlenosti u zadnjih par godina", rekao je on.
Ističe da nije samo Srbija ta koja demogrfski stari.
"Čitava Evropa stari tako da taj odnos koji je postojao posle Drugog svetskog rata - tri radnika na jednog penzionera, neće imati ni Srbija, ni zemlje u EU i neće značiti krah penzijsih sistema, već samo zahteva reforme - povećanje starosne dobi, adekvatnu formulu za idneksaciju, a od 2020. švajcarska formula koja će omogućiti održivost penzijskog sistema ali i predvidivost povećanja penzija", objašnjava on.
Rast penzija će da prati rast zarada i stanje inflacije. Penzije će rasti za inflaciju, ali će rasti za polovinu rasta realnog rasta zarada da bismo imali realan rast i segment međugeneracijske solidarnosti, da standard penzionera delimično prati standard radnika u narednim godinama i decenijama, rekao je on.
Altiparmakov kaže da privatni penzijski fondovi u većini evropskih zemalja predstavljaju dodatni prihod na javnu penziju - to jeste nešto što se svima preporučuje.
"Ono što je greška, što su uradile Slovačka, Mađarska, Bugarska, Hrvatska, Poljsk je da su pokušali da javni penzijski sistem zamene privatnim penzijama i to se loše pokazalo, jer su penzije još niže nego što su bile i zemlje regiona ukidaju obavezne privatne penzijske fondove", istakao je on.
Srbija je bila na pravom putu, ističe Altiparmakov i dodaje da su praćeni trendovi Zapadne Evrope, a to znači da se prvi penzijski stub reformiše, učini održivim a da se dobrovoljni fondovi stimulišu.
"Biće potrebno da svi koji mogu dodatno štede i da imaju dodatni izvor pored javnih penzija", zaključio je Altiparmakov.