Državna sekretarka u Ministarstvu saobraćaja Aleksandra Damnjanović rekla je za RTS da je to prvi srpski koridor. Složenost poduhvata je u izvođenju hidrotehničkih radova, regulacionih radova na rečnim koritima u dužini od 68 kilometara, istakla je Damnjanovićeva
Pola miliona ljudi, 21.000 malih i srednjih preduzeća, deset slobodnih zona - godinama čekaju bolju saobraćajnicu, auto-put koji će im olakšati poslovanje.
Potpisivanjem ugovora za Moravski koridor svi su za dobar korak bliže cilju.
Gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, državna sekretarka u Ministarstvu saobraćaja, građevine i infrastrukture Aleksandra Damnjanović rekla je da je reč o prvom srpskom koridoru.
"Kada pogledate razvojnu mapu Srbije, tranzitnu mapu, mrežu puteva, vidi se da taj deo Srbije nije baš bio pokriven adekvatnim i odgovarajućim putevima", rekla je Damnjanovićeva.
Kaže da je to privi srpski koridor čijim će izgradnjom biti ostvarena direktna veza između dva evropska koridora.
Ističe da je potpisan je ugovor, a sledeći korak je početak radova, 15. decembra. Sledeće nedelje će zvanično početi izgradnja Moravskog koridora.
"Stav ovog Ministarstva je za sve projekte da izgradnja može početi samo tamo gde su u potpunosti rešeni svi zakonom propisani uslovi", istakla je državna sekretarka.
Radovi počinju kod Kruševca, između dve buduće petlje, Kruševac-Istok i Kruševac-Zapad.
Prema njenim rečima, na tom potezu su rešeni imovinskopravni odnosi i izdata su potrebna akta za izgradnju.
Višegodišnja realizacija projketa
Damnjanovićeva kaže da je to višegodiši projekat, a svi radovi biće završeni za četiri godine.
"Lokalne samouprave na trasi budućeg koridora imale su vrlo značajnu i kvalitetnu ulogu u fazi kada je pripreman planski dokument. Svim građanima koji su stanovnici tih naseljenih mesta, gradova, opština bila je data mogućnost da daju svoje sugestije i primedbe", rekla je Damnjanovićeva.
Kako kaže, većina tih sugestija je usvojena, a odnosile su se uglavnom na trasu puta.
Članovi planskih komisija svakodnevno su razgovarali sa građanima, i gde god je to moglo izašlo im se u susret, kaže ona.
"Ne možete zadovoljiti svaki mali pojedinačni interes, ali ključne primedbe smo ispoštovali i mislim da smo u tome uspeli", istakla je državna sekretarka.
Kruševac rešio imovinskopravne odnose
Na teritoriji grada Kruševca skoro u potpunosti rešeni su svi imovinskopravni odnosi.
"Mogla bih da pohvalim Kruševac jer je u rokovima i zakonito donosio prvostepena rešenja koja su praktično uslov za izdavanje građevinskih dozvola", kaže Damnjanovićeva.
"Svi mi iz Ministarstva imamo svakodnevnu komunikaciju i pomažemo tamo gde možemo", rekla je Damnjanovićeva.
Gradonačelnica Kruševca Jasmina Palurović je rekla za RTS da je eksproprijacija zemljišta počela u aprilu i da je završena na svih 1.700 parcela, koliko zauzima auto-put kroz opštinu.
Prema njenim rečima, ostalo je da se urade naknadne procene što se tiče kultura i drugih objekata koji se nalaze na parcelama. Biće podignut i glavni kamp za ljude i tehničku operativu.
"Odradili smo ekspropijaciju za taj kamp koji ima skoro 27 hektara. U pitanju su bile 174 parcele i to je završeno. Ostaje da se odradi deo koji se odnose na useve", rekla je gradonačelnica Kruševca.
Posao za građevinsku i putnu operativu
Palurovićeva kaže da će se uposliti građevinska i putna operativa, ugostitelji i svi koji mogu da nađu benefit u tom projektu.
Prema njenim rečima, od auto-puta Kruševac dobija to što će biti povezan sa koridorima 10 i 11 i centralnim delom Srbije.
"Inostrane firme će imati priliku da proizvodnju prošire, bićemo privlačniji za strane investitore, a mala i srednja preduzeća kojih ima oko 4.500 biće u prilici da nude brže svoje proizvode i usluge", rekla je gradonačelnica.
Od 112 kilometara budućeg auto-puta, 21 km je na području Kruševca, planirana su dva mosta, dve petlje sa naplatnim rampama i jedan nadvožnjak.
Složenost poduhvata
Na budućem Moravskom koridoru nema tunela, ali ima 78 mostova i na desetine petlji.
Državna sekretarka kaže da je u pitanju ravničarski put, jer ide dolinama tri Morave, Zapadne, Južne i Velike, i veoma je zahtevan zbog gerografskog položaja - Zapadne Morave u najvećem delu.
Podseća da su 2014. godine bile velike poplave i hidrološka suituacija je bitno izmenjena i to je naložilo, naročito na središnjem delu, na deonici dva koja ide od Kruševca do Adrana, oko 54 kilometra - velike projektantske izmene.
Složenost poduhvata je u izvođenju hidrotehničkih radova, odnosno regulacionih radova na rečnim koritima, ukupne dužine 68 kilometara.
"Kada tome dodate i izgradnju telekomunikacionih objekata, postavljanje uređaja jer se radi o digitalnom koridoru - ‘tri u jedan’, biće primenjene nove tehnologije", kaže ona.
Kako ističe, konzorcijum koji je izabran "Behtel Enka", važi za velo repsektabilnu kompaniju, koja donosi nove tehnologije.
Ukupna vrednost ugovora je 745 miliona evra, uz dodaznih 20 odsto za nepredviđene troškove tokom gradnje.
To je uobičajena klauzula za tu vrstu ugovora, kaže Damnjanovićeva, a podrazumeva sve one radove koji u vreme zaključenja ugovora nisu mogli biti poznati a moraju se sprovesti, kao što su otklanjanje posledica poplava, zemljotresa, pojave klizišta.
"To je sve moguće da se desi posebno na ovakvim projektima koji traju dugo i koji su u građevinskom i u tehničkom smislu veoma zahtevni, tako da je to uobičajena klauzula", zaključila je Damnjanovićeva.