STAN POSLE DVE GODINE RADA: Može i kao poštar s Balkana, ali u Nemačkoj

Mladi bračni par iz Slavonskog Broda raznosi poštu i od svog posla su već posle dve godine kupili stan. Naravno, platu nisu pošteno zaradili u uniformi Hrvatske pošte već one se predznakom Dojče.

Sara (25) i Hrvoje (29) raznose poštu u Bad Honefu i okolini već nekoliko godina. Na poslu kolege, kod kuće bračni partneri Paljug. Stalni posao u pošti omogućio im je da se odluče na stambeni kredit i tako dođu do svog doma, ali je put do ostvarenja sna bio trnovit, piše Dojče vele (DW).

Bračni par Paljug već nakon dve godine stalnog zaposlenja u Nemačkoj pošti došao u priliku da kupiti stan uz kredit u mestašcecu Rajnbratbrajh od 4.500 stanovnika, udaljeno nekoliko kilometara od Bad Honefa.

DRŽAVA NAM NIJE DALA...

"Nostalgije ima jako malo. Ja sam osoba koja je odrasla u jednoj normalnoj, radnoj obitelji, mi samo želimo raditi i uspeti u životu, a to nam naša država nije dozvolila. Ja sam došla u Nemačku kada je za državljane Hrvatske bila potrebna radna dozvola. Naravno, dobila sam je jer su videli da sam ja tu zaista došla jer želim da radim. Isto to sam očekivala i od države u kojoj sam rođena, ali nam to nisu omogućili. Nostalgiju osećam samo prema obitelji. Tamo su mi ostali baka i deda a celo moje društvo je otišlo u inostranstvo i ja praktično kada odem u Slavonski Brod, nemam s kim da se sastanem."

U narednih 25 godina, koliko im traje kredit, izračunali su da će im rata za stan biti manja od dotadašnje stanarine koja se kretala od 500 do 700 evra.

Sara je završila Srednju trgovačku školu u Slavonskom Brodu i ubrzo porom počela da radi u prodavnici sportske opreme. Međutim, firma se zatvorila i ona je ostala bez posla, pa je otišla kod majke koja je radila kao negovateljica u Zifeldu, gde je ostala četiri meseca.

"Nemački sam praktično učila od početka i moj prvi posao bio je u jednoj pekari. U početku je stvarno bilo jako teško zbog jezika, ali su mi već nakon nekoliko meseci predložili obuku za šefa smene pošto sam se zaista trudila raditi što bolje mogu"..

Nemački je učio i Hrvoje, na kursu koji je uplatio prama od prodatog bicikla i još nekih sitnica, i koji je u Nemačku stigao sa diplomom Srednje drvne škole.

Komšija, koji je radio je u glavnom sedištu Dojče post u Bonu, ponudio je pomoć Sari i njen dečko je ubrzo dobio posao u pošti, iako mu je nemački tada i dalje bio loš.

"Videli su želju i trud, pa su ga zaposlili, ali nije bilo lako. Izgubio je čak deset kilograma, u nekim trenucima nije ništa razumio, a posao se morao odraditi kvalitetno i u roku. Međutim, šefovi i kolege su bili vrlo strpljivi i zadovoljni njegovim napretkom", kaže Sara.

Nakon šest meseci i ona je podnola molbu za posao jer je već dobro govorila njemački i uspela se zaposliti u pošti s priznatom diplomom Srednje trgovačke škole. Bad Honef je tako dobio jedan par mladih poštara.