Svetska banka revidirala je prognozu rasta Srbije za ovu godinu naniže, pa je nova pretpostavka da će srpska ekonomija godinu završiti za 3,9 odsto bogatija nego što je sada.
Prognoza je manja tek za 0,1 procentni poen nego što je bila ona iz juna prošle godine, dok je za sledeću, 2021, godinu zadržala projekciju rasta na 4,0 odsto.
Prema ranijim izjavama zvaničnika Svetske banke, Srbija ima potencijal da raste i 7 odsto godišnje, ali bi morala da ozbiljno sprovede reforme, pre svega u pravosuđu i državnim kompanijama, koje su sada samo na papiru.
U novom Izveštaju "Globalne ekonomske perspektive", objavljenom danas, Svetska banka je smanjila procenu privrednog rasta celog regiona Zapadnog Balkana za ovu godinu za 0,2 procentna poena - na 3,6 odsto.
Na Zapadnom Balkanu je, kako se navodi, reformski zamah usporio, pri čemu su mnoge od ovih ekonomija propustile da dovrše procese tranzicije na konkurentna i inkluzivna tržišta.
U dokumentu se, ipak, dodaje da su se "u nekoliko zemalja centralne Evrope, Zapadnog Balkana i južnog Kavkaza indeksi poslovnog okruženja nedavno približili nivoima naprednih ekonomija Evropske unije".
"Predviđa se da će rast Zapadnog Balkana ojačati do 2021. godine na 3,8 posto, pod pretpostavkom da politička nestabilnost i neizvesna politika ostanu pod kontrolom", piše u Izveštaju.
"Rast fiskalnih obaveza u ovom podregionu, u nekim slučajevima zbog velikog povećanja plata u javnom sektoru, socijalnih transfera ili većih rashoda za infrastrukturne projekte od očekivanih, može smanjiti prostor za buduće kontraciklične fiskalne podsticaje i oslabiti poslovnu klimu", navodi se dalje, uz napomenu da se to odnosi na kosovsku ekonomiju, na Crnu Goru i Severnu Makedoniju.
"Perspektive ovog podregiona ostaju izazovne jer pad poslovnog poverenja i povećana neizvesnost koincidiraju sa pogoršanjem eksternog okruženja", ocenjuje SB.
U tom kontekstu upozorava da bi privredni rast u celoj grupi ekonomija u usponu u Evropi i centralnoj Aziji mogao da bude osetno slabiji u slučaju usporavanja rasta velikih ekonomija, geopolitičkih previranja, pojačanih političkih neizvesnosti i izloženosti oscilacijama na finansijskim tržištima.
Kako se objašnjava, usporavanje Evrozone moglo bi da se prelije na privrede u usponu koje su trgovinski i finansijski tesno povezane sa zonom zajedničke evropske valute.