Srbija može da ostvari dugoročan rast od 7% godišnje uz novi ambiciozni program reformi, ponovili su stručnjaci Svetske banke svoju procenu koju spore domaći ekonomski eksperti ali i zvaničnici državne statistike.
Srbija bi tako mogla da za deset godina udvostruči BDP, smatraju stručnjaci Svetske banke koji su danas predstavili Ekonomski izveštaj o Srbiji "Nova agenda za privredni rast Srbije".
"Spoveli smo simulaciju na osnovu modela da vidimo šta bi se desilo kada bi Srbija imala ambiciju da dostigne Nemačku za 20 godina, izračunali koja je stopa rasta za to potrebna i utvrdili smo da bi ta stopa rasta bila sedam odsto", kaže Vostroknutova i poručuje da je sada pravo vreme da Srbija nastavi da koristi prednosti reformi sprovedenih u proteklih sedam godina.
Izveštaj na 500 stranica postavljen je danas na sajtu Svetske banke, a direktorka Svetske banke za Zapadni Balkan, Linda Van Gelder, rekla je na konferenciji za novinare da je Srbiji potreban novi zalet reformi za otklanjaje prepreka za rast koje bi omogućile podizanje produktivnosti i veću konkurenciju.
"Da li je realno da Srbija ostvari rast od sedam odsto godišnje? Naš odgovor je apsolutno da", rekla je Van Gelder.
Navela je da je Srbija već sprovela program ambicioznih i složenih reformi, a da bi izazov za Srbiju u uslovima usporavanja rasta u globalnoj privredi bio da sprovede smeo program koji bi omogućio rast na duži rok, a koji bi bio usmeren na povećanje investicija i njihove produktivnosti i program kojim se podstiče pristup bolje plaćenim poslovima.
Ohrabrena je, kaže, time što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na jučerašnjem sastanku, kome je prisustvovala i premijerka Ana Brnabić, bio veoma zainteresovan za nalaze izveštaja i da je zatražio da tim Svetske banke tesno sarađuje sa premijerkom i Vladom na izradi akcionog plana za privredni rast Srbije.
"Tražio je da dođemo ponovo pre kraja decembra da mu damo dodatne informacije o aktivnostima. Do sada je realizovano nekoliko važnih reformi kao što je jačanje sistema za upravljanje javnim investicijama. To može da stvori brži i bolji rast u narednoj godini", kaže Van Gelder.
Na pitanje novinara da li su stručnjaci Svetske banke uzeli u obzir činjenicu da su iduće godine u Srbiji redovni izbori, šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji Stiven Ndegva kaže da su to delimično uzeli u obzir, da izbori obično usporavaju ekonomske aktivnosti, ali i naglasio da je jako bitno da se prihvati nova agenda.
"Izbori su u demokratiji stvar koja se prirodno dešava, ali izbori takođe daju priliku za razgovore o ovakvim velikim reformama. Nadamo se da će se u javnosti diskutovati i o putu kojim će ići Srbija", kaže Ndegva.
Naveo je i da izbori ne moraju da budu remetilački faktor, nego neka vrsta mobilizacije i prilika da se stvori konsenzus u društvu da treba sprovesti novu agendu.
Vodeći ekonomista u SB Ekaterina Vostroknutova rekla je da će 2019. Srbija tek dostići nivo BDP iz 1990. godine, da se privredni rast u poslednjih nekoliko godina ubrzao i iznosio izmedu tri i četiri odsto, kao i da je smanjena nezaposlenost.
Među izvorima rasta navela je više javnih i privatnih investicija, unapređenje kvalifikacija radnika, povećanje produktivnosti i izvoza, pospešivanje konkurencije i efikasnost, kao i finansiranje firm u ekspanziji.
DRŽAVA U PRIVREDI SAMO SMETNJA
Stručnjaci Svetske banke su ukazali i da je u Srbiji samo mala grupa firmi nosilac rasta zaposlenosti, a takozvane "brzorastuće" firme čine tek pet odsto firmi, koje su sa čak 77 procenata doprinele otvaranju novih radnih mesta.
Istaknuto je i da trenutni rast produktivnosti od jedan odsto godišnje nije dovoljan za dostiuanje rasta BDP-a od sedam procenata.
Srbija bi zato trebalo da teži barem udvostručenju rasta svoje produktivnosti, koja zapravo predstavlja efikasniji rad i idealan je način da se poveća opšti rast bez novih ulaganja.
Zbog toga se u izveštaju upozorava da je trenutno "srpskoj prerađivačkoj firmi potrebno tri puta više radnika nego prosečnoj firmi iz EU za proizvodnju istog proizvoda".
Naglašeno je i da mikro, mala i srednja preduzeća u Srbiji imaju najveći potencijal za rast, ali istovremeno najmanji pristup izvorima finansiranja, uz preporuku da bi to moralo da se što pre promeni uz pomoć novog regulatornog okvira koji bi omogućio lakši pristup kreditiranju.
U izveštaju je precizirano i da bi povećanje obima kreditiranja privatnog sektora na nivo bliži evropskim merilima i lakši pristup izvorima finansiranja za novosnovana mala i srednja preduzeća omogućio godišnji rast BDP za oko 1,3 odsto.
Upozoreno je i da postojeći stepen ulaganja nije dovoljan da bi se održao dugoročan rast.
"Javna ulaganja u Srbiji su za trećinu manja nego u zemljama Centralne i Istočne Evrope, a struktura javne potrošnje nije prilagođene bržem rastu", navedeno je u izveštaju Svetske banke.
Naglašeno je i da su istovremeno domaće privatne investicije ispod nivoa drugih evropskih ekonomije u tranziciji, iako privatne, a ne javne investicije pokreću rast u većini zemalja.
Navedeno je i da bi smanjenje prisustva države u privredi, posebno kroz smanjenja državnog udela u vlasništvu ili ukidanje pogodnosti koje uživaju državna preduzeća, umanjilo prepreke konkurenciji, a kako procenjuje Svetska banka, moglo bi da doprinese uštedi od najmanje jedan odsto BDP-a.
Ocenjeno je da je državna pomoć "prekomerna i pogrešno se opredeljuje u korist neproduktivnih državnih preduzeća".
Takođe se navodi i da bi drastično smanjenje državne pomoći neproduktivnim firmama, za jedan do 1,5 odsto, te preusmeravanje tih sredstva u produktivnije svrhe, kao što su javne investicije, povećalo rast srpske privrede.
Kako bi se održavale visoke stope rasta, u Svetskoj banci procenjuju da je potrebno ostvariti ukupnu vrednost investicija, kako javnih, tako i privatnih, od najmanje 25 odsto BDP-a godišnje, pri čemu bi javne investicije činile pet odsto BDP-a.
Jedan od ciljeva Srbije mora da bude i podizanje kvaliteta obrazovanja radi sticanja kvalifikacija koje traži privatni sektor, jer bi to moglo bi povećati stopu rasta BDP-a za do 1,3 odsto.
Kao zabrinjavajuće je ocenjeno to što je zaposleno tek 57 odsto građana Srbije, starosti od 15 do 64 godine, koji su radno sposobni, što je manje od proseka Srednje i Istočne Evrope koji iznosi 67 procenata.
"Pored toga radnik zaposlen u Srbiji proizvede vrednost koja iznosi tek približno tri četvrtine onoga što proizvede radnik u Češkoj ili Mađarskoj", navedeno je u izveštaju.
SPORNA PROGNOZA
Kada je Svetska banka u maju 2019. godine prvi put pomenula rast Srbije od 7% godišnje, u zemlji se nije našao ni niti jedan ozbiljan ekonomski stručnjak koji bi podržao takvu procenu.
"Mislim da se Svetska banka zatrčala s prognozom da bi rast mogao iznositi sedam odsto", rekao je predsednik Fiskalnog saveta (Vlade Srbije), prof. Pavle Petrović u maju na predstavljanju istraživanja Nemačko-srpske privredne komore o poslovanju u Srbiji
Potencijalni privredni rast u Srbiji je pet odsto, i sve preko toga je previsoka stopa za Srbiju, jer imamo nedovoljne javne investicije – 18% u odnosu na konkurentske zemlje centrale i istočne Evrope koje imaju 22%. Uz to nedostaju osnovni preduslovi za veliki privredni rast - pravna sigurnost, odnosno institucije, obrazovanje, stopa investicija i tehnološki progres.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Ljubodrag Savić, rekao je da problem Srbije što nema strategiju razvoja i da dobar privredni ambijent sam po sebi ne može obezbediti privredni rast.
"Oni koji su na vlasti traže brza rešenja da dovedu investitora u nerazvijeno područje i zaposle 1.000 radnika, ali to nije dovoljnio, već nam treba viši kvalitet privrednog rasta i investicije u infrastrukturu", rekao je Savić.
Rast od 7% je nemoguć i po mišljenju Miladina Kovaćevića, direktora Republičkog zavoda za statistiku i šefa analitičkog tima koji radi za Vladu Srbije.
"To je mnogo, ali možemo da rastemo 4% godišnje i to je dugoročno već dovoljno za Srbiju da znatno ubrza svoj razvoj", rekao je Kovačević na predstavljanju decembarskog broja Makroekonomskih analiza i trendova (MAT).
