Za "ekološki svestan" odlazak u prodavnicu uskoro možda neće biti dovoljno samo da ponesete ceger, već i da iz kuće ponesete kesu punu flaša i konzervi.
Prema nekim predlozima za izmenu Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu, o kojima se još raspravlja, građani će morati da čuvaju plastičnu, staklenu i metalnu ambalažu kako bi mogli da povrate novac koji im je uzet kao kaucija.
Ambalaža za koju će se plaćati depozit će biti posebno obeležena, a obaveza proizvođača ili uvoznika je da odluči koliko će to da košta. Zasad se ne zna kako če taćno sistem funkcionisati, ali pretpostavaka je da će "kaucija" već biti uračunata u cenu proizvoda a da će vraćanjem plastične ili stalene boce i limenke kupac smao povratiti deo plačenog za sam proizvod.
Filip Abramović, pomoćnik ministra za zaštitu životne sredine za TV Prva je rekao da je ova ideja došla kao odgovor na prioritet da se smanji odbacivanje otpada, gomilanje na deponijama, neiskorišćavanje reciklabilnog otpada i zagađenje životne sredine.
Abramović kaže da je cilj Ministarstva da utiče na to da ova promena najmanje utiče na cenu proizvoda i da ovaj sistem bude shvaćen kao pozitivna stvar za zaštitu životne sredine.
Srbija bi, ukoliko se predlog usvoji, ušla među neke evropske zemlje, poput Nemačke, Austrije i Švajcarske, koje su se već navikle na čuvanje i vraćanje ambalaže. Tamo se ta povratak plastine flaše i limenke dobija 0,25€, neke staklene flaše su od 0,08€ do 0,15€.
Iako na prvi pogled veoma efikasan način za ekološko osvećivanje građana, ovakva ideja nosi sa sobom i neke logističke probleme. U javnosti zasad niko nije obrazložio gde će prodavnice, od najmanjih do najvećih, čuvati prikupljenu ambalažu do trenutka odvoženja na reciklažu. Kod nekih super i hipermarketa to nije problem, jer je evidentan višak prostora, ali kod manjih prodavnica bi već samo dnevno vraćanje ambalaže za mleko, jogurt, kisele vode i gazirana pića, mogao da napravi ogroman problem sa skladištenjem.
Kada se prostor i obezbedi, tu je onda i pitanje primanje ambalaže nazad i neno sortiranja, jer bi neko od zaposlenih u trgovini morao da se bavi poslom koji po definiciji pripada komunalnim preduzećima.
Aparati za ambalažni otpad koštaju od 15.000 do 100.000 evra pa za pokrivanje lokacija širom Srbije su potrebni milioni evra. U Nacrtu piše da za sprovođenje zakona nisu potrebna sredstva iz budžeta, pa je jasno da, što se troškova tiče, i pored zalaganja da akcija s kauciranjem "najmanje utiče na cenu proizvoda", cenu logistike će svakako platiti kupci.