Proizvodjaci plasticnih kesa traze evropski pravilni i protiv su zabrane

  • Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Ekonomija

ZABRANOM KESA smo "veći katolici od pape"?

Autor mondo.rs Izvor Tanjug
Autor mondo.rs Izvor Tanjug

Srbija ne bi trebalo da zabranjuje niti previše ograničava upotrebu kesa jer tako nešto ne postoji ni u mnogo razvijenijom EU, upozoravaju proizvođači kesa. Upotreba je već manja nego što je propisano.

Izvor: MONDO/P. Vujić

Proizvođači plastičnih kesa u Srbiji očekuju da će Ministarstvo zaštite životne sredine uskoro usvojiti novi pravilnik o plastičnim kesama koji bi trebalo da da održivo i predvidivo rešenje, rečeno je danas na okruglom stolu u Privrednoj komori Beograda.

Proizvođači zahtevaju da se odluka o upravljanju kesama donese na nacionalnom nivou, kroz Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu, a ne kroz pojedinačne odluke opština i gradova jer, kako navode, lokalne samouprave donose različite odluke zbog čega proizvođači teško usklađuju svoje poslovanje.

Proizvođač plastičnih kesa, Viktor Grujić, kaže da ne treba ograničavati upotrebu kesa do 15 mikrona i one za višekratnu upotrebu, kao što to nije uradila ni EU, dodajući da bi sva ograničenja trebalo da se odnose na kese od 15 do 50 mikrona.

"Treba ograničiti upotrebu kesu od 15 do 50 mikrona ili obavezom naplatom ili nekim zabranama, a da ove druge dve vrste kesa ne treba ograničavati, kao što ih niko u svetu i ne ograničava", rekao je Grujić.

U Srbiji je za kese od 15 do 50 mikrona uvedena naplata od 2018. godine, dok je Grad Beograd zabranio upotrebu tih kesa.

Grujić kaže da su je upotreba tih kesa u Srbiji već ispod količine koja je propisana u EU, a ta granica je 90 komada po glavi stanovnika, dok će posle 2025. godine biti 40 po glavi stanovnika.

"Takođe, ne treba akcenat stavljati na nekoj vrsti materijala, već treba sve vrste materijala tretirati isto, odnosno, ako već govorimo o smanjenju potrošnje, da se onda odnosi na sve vrste materijala, a ne samo na pojedine", rekao je Grujić.

U SRBIJI TO NEMA GDE DA SE RAZGRADI

Prema Stevanovićevim rečima, trenutno u Evropi postoje dve fabrike koje proizvode takve kese, u Italiji i Nemačkoj, dok proizvođači u Srbiji smatraju da još nije momenat da se te kese uvode kod nas, jer mi nemamo kompostane. "U Strategiji za upravljanje otpadom postoji plan za izgradnju 26 centara sa kompostanama i GIZ je počeo izgradnju dve", rekao je Stevanović dodajući da zbog toga te kese kod nas imaju veliku budućnost naročito zbog činjenice da je na našim deponijama više od 60 odsto organski otpad.

Sekretar Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala PKS Dragan Stevanović kažao je da proizvođači kupuju i mašine za izradu kesa na lizing i da uzimaju kredite na pet i više godina, te da im stoga česte promene propisa ne odgovaraju.

"Izrada plastičnih kesa u Srbiji nije dobro regulisana. Postoji jedan pravilnik o upotrebi okso-aditivnih kesa koji je donet pre 10 godina, ali njime nije obuhvaćeno korišćenje kesa od ostalog materijala. Zato je na inicijativu proizvođača plastičnih kesa donet predlog nacrta pravilnika o tehničkim zahtevima koje mora da ispuni kesa da bi se našla na našem tržištu", rekao je Stevanović.

Prema tom pravilniku, objasnio je, definisana je kategorizacija kesa po debljini, te u okviru te podele postoje kese do 15 mikrona debljine (veoma lagane), zatim kese od 15 do 50 mikrona (lake), koje su u Srbiji počele da se naplaćuju od 2018. godine, i preko 50 mirkona (za više upotreba).

Što se tiče materijala, kako je naveo, predviđeno je da se na tržištu Srbije prave kese od svih vrsta materijala, a to su kese od polietilena, biopolimera i okso-aditivne.

"Mi ne favorizujemo nijednu vrstu materijala. Doneli smo predlog tehničkih propisa koje treba da zadovolje te kese na tržištu, a na donosiocima odluka je da odrede koje će to biti kese", rekao je Stevanović.

Upitan da li su kese od sve tri vrste materijala biorazgradive, Stevanović je rekao da jesu, međutim, razlika je u tome što se neke sporije, a neke brže razgrađuju.

Objasnio je da se polietilenske kese najsporije razgrađuju, ali da su one dobre jer mogu da se sakupljaju i recikliraju više puta, Za okso-aditivne kese, dodao je, u Evropskoj komisiji vodi se polemika o tome da li su dobre, dok kese od bipolimera(organskog porekla) imaju veliku budućnost u odlaganju organskog otpada koji bi odlazio u kompostane.

PROČITAJTE I OVO

Komentari 3

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Brajan Bulaga

Kod nas je jedina deviza uzmi neki dinar. Svi se pozivaju na uredbu vlade o naplati kesa a ne kazu da u nastavku pise da se naplacuju po nabavnoj ceni. Radnja kupi kese pi 0,5 rsd kesu, a proda je po 2,5 ili 10rsd.

Markat

To smo mi,lozane na sve i svaste

Korto

Baš tako! Svuda kese postoje. Ovde počeli da naplaćuju - sve je fora da nam uzmu pare...

special-image

PRODAVNICA

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU

Inicijalizacija u toku...
loader