UPOZORENJE stručnjaka: Zaštita životne sredine u Srbiji - KATASTROFALNA | Mondo Portal

  • Izdanje: Potvrdi
Emisije
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Društvo

UPOZORENJE stručnjaka: Zaštita životne sredine u Srbiji - KATASTROFALNA

Izvor mondo.rs Izvor Tanjug
Izvor mondo.rs Izvor Tanjug

Stručnjaci upozoravaju da je odnos prema zaštiti životne sredine u Srbiji katastofalan i da je potrebno uložiti 8,5 do devet milijardi evra u narednih pet, 10 godina kako bi se taj problem rešio.

Izvor: Petmal/iStockphoto

Srbija se nalazi u regionu koji je osetljiviji na klimatske promene i u kojem su one vidljivije, rečeno je u drugoj debati "Grupe nezavisnih medija", u okviru društvenog dijaloga "Srbija 2030 - koji je naš put", a na temu "Zaštita životne sredine - zemljište, voda, vazduh".

Učesnici su istakli da je odnos prema zaštiti životne sredine u Srbiji katastrofalan, kao i da u tu oblast država ne ulaže dovoljno novca, a prema rečima člana Fiskalnog saveta Vladimira Vučkovića, potrebno je uložiti 8,5 do devet milijardi evra u narednih pet, 10 godina kako bi se taj problem rešio.

Možda će vas zanimati

Kada je reč o novcu, kako je naveo Vučković, stvari se mogu gledati iz optimištičkog ugla, jer su stvorene okolnosti da se iz budžeta više izdvaja za životnu sredinu.

Najviše novca, kako dodaje, biće potrebno za sistem voda i ulaganje u kanalizacione mreže, jer po procenama, u Srbiji nedostaje 10.000 kilometara kanalizacione mreže.

Tu su, zatim, prečišćivači vode, kojih je potrebno, kako navodi, 350 postrojenja, a sada ih ima četiri, koja ne rade u punom kapacitetu.

Za sektor otpada - deponije, potrebno je oko milijardu i po evra, naveo je Vučković i dodao da trenutno Srbija gotovo da nema moderne deponije.

"Za sektor zaštite vazduha još 1,5 milijardi evra za pet do 10 godina. Sve ukupno je oko devet milijardi evra, što može da se izdvoji iz budžeta, ako se ostavi prostor za to i ako neki sadašnji prioriteti odu u drugi plan", kazao je Vučković.

Naveo je da mu je malo smetalo kada je napadnut resorni ministar zbog zagađenja vazduha i obrazložio to time što je to Ministarstvo jedno od retkih koje je ukazivalo na taj problem, tražilo sredstva i pripremilo neke projekte, ali u raspodeli budžetskog novca nije uspelo da dobije veći budžet.

"Veću krivicu bih ovde pripisao Vladi, nego Ministarstvu", kazao je Vučković.

Stevanović: Najveći problem su veliki gradovi

Akademik Vladimir Stevanović smatra da najveći problem predstavljaju algomeracije, odnosno veliki gradovi.

"Trebalo bi nogu sa papučice za rast, razvoj i napredak malo da stavimo po strani i da se velika energija uloži u obnovu zaštitu životne sredine. I tu su investicije, nije to samo da napravimo filtere i prečišćivače za vodu. Ono što je najvažnije jeste da se podigne svest o značaju životne sredine, kao i znanje", rekao je Stevanović.

Prema njegovom rečima, odnos prema životnoj sredini je razočaravajući, što se vidi i iz položaja Ministarstva zaduženog za ta pitanja koje je, smatra, potisnuto u treći red i u stalnom je sukobu interesa sa drugim ministarstvima.

Vladimir Đurđević sa Fakulteta za fiziku naveo je da klimatske promene počinju da budu realnost u Srbiji i da svi polako shvataju da postoje i da se dešavaju, kao i da će napraviti ozbiljniji problem u budućnosti.

Naveo je da se Srbija nalazi u regionu u kojem su klimatske promene vidljivije i koji je ranjiviji po pitanju klimatskih promena nego ostatak sveta, i upozorio da baš zato treba biti oprezniji.

"Poslednjih pet godina je 15 odsto planete bilo toplije za dva stepena, što je granica Pariskog sporazuma, od perioda pre industrijske revolucije, a među tim procentom se našla i Srbija, što ukazuje da se zagrevamo brže i da se kod nas klima menja brže", kazao je Đurđević.

Dodaje da je problem i to što su ekonomski slabije zemlje više suočene s problemima koje prouzrokuju klimatske promene, jer nemaju dovoljno sredstava da se suoče sa njima i da ih stave u okvire koji su prihvatljivi.

"Klimatske promene će biti nastavljene u narednim decenijama, ono što najbolje možemo da očekujemo jeste da globalno zagrevanje, odnosno zaustavljanje klimatskih promena, ostane na dva stepena", istakao je Đurđević.

Klimatološkinja Danijela Božanić istakla je da bi pitanje životne sredine u Srbiji trebalo da postane "pitanje svih pitanja" dodajući da zaštita životne sredine nije u suprotnosti sa ekonomskim rastom.

"Ne može da nam bude izgovor da nismo dovoljno bogati i da moramo ekonomski da se razvijamo, jedno drugo ne isključuje", kazala je Božanić.

Pročitajte i ovo

Inicijalizacija u toku...

Komentari 2

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Tafak

Sta bi sa onim ljudima sto su okupljeni (u ministarstvo ili nesto bitno) da bi resili problem koji imamo sa ambrozijom? Bilo je 60 miliona necega izdvojeno za njih. Kako se odvija ta prica?

Vladimir

Hvala presvetom efendiji

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU