Povećanje plata u Srbiji, ma koliko veliko bilo, neće zadržati mlade i obrazovanje ljude u zemlji, potrebne su suštinske reforme i evropske institucije, upozoravaju iz Fiskalnog saveta.
Trenutno iz Srbije u Zapadnu Evropu emigrira oko jedan odsto radno sposobnog stanovništva godišnje i taj trend se pogoršava a jedini efikasan put kojim se može ići ka smanjenju emigracija iz zemlje je jačanje institucija i sprovođenje strukturnih reformi, ocenio je predsednik Fiskalnog saveta Srbije Pavle Petrović.
"Povećanje zarada, čak i ukoliko bi bilo ekstremno snažno, ne može da ima presudnu ulogu u smanjenju emigracija. Glavni problem sporog privrednog rasta su neuređeni fundamenti društva. Ključna preporuka koju Fiskalni savet daje Vladi je da postavi dobre temelje. Nema naznaka da se Srbija zaista reformiše i modernizuje. Zbog izostanka reformi Srbija je uvek među najlošije ocenjenim evropskim zemljama kad se mere kvalitet javnih usluga, razvijenost institucija i opšte funkcionisanje države", rekao je Petrović za "Nedeljnik".
Prvi čovek finansijskog saveta koji dirktno odgovara Skupštini Srbije daje jednostavan primer iz komšiluka – iz Hrvatske i Rumunije.
Hrvatska na primer već sad ima prosečnu platu od skoro 900€, a i dalje ima ogroman problem emigracije stanovništva. Sličan primer može biti i Rumunija u kojoj u poslednjih pet godina plate veoma snažno rastu (preko 10% godišnje) i sada su premašile 700€, a emigracije ne samo što se u prethodnih pet godina nisu umanjile već su iz godine u godinu sve veće. Dakle, postoje još jači činioci od visine plate koji podstiču iseljavanje stanovništva u Zapadnu Evropu. Mi smo ekonometrijski analizirali podatke o emigracijama za sve zemlje CIE uključujući i Srbiju i pokazali da na iseljavanje stanovnika najviše utiče to koliko je dobro država uređena", rekao je Petrović.
On je ukazao da privredni rast ugrožavaju korupcija i nedovoljna vladavina prava, a odnedavno i sve veće iseljavanje mladih i kvalifikovanih ljudi.
"Srbija gubi najvrednije ljudske resurse i to joj ugrožava ekonomsku perspektivu i predstavlja veliki fiskalni izazov, jer neće biti dovoljno mladih produktivnih ljudi da finansiraju penzijski sistem i povećane troškove zdravstva. Povećanje zarada, finansijski stimulansi mladim stručnjacima i izgradnja jeftinih stanova nisu presudni u smanjenju emigracija iz Srbije. Ali ako Srbija u narednim godinama dostigne institucionalne standarde koji su uobičajeni u zemljama centralne i istočne Evrope, trend rasta emigracija bi se preokrenuo i smanjio za 10-15 odsto u odnosu na sadašnji nivo", rekao je Petrović.
Po njegovim rečima, rasterećenje privrede podstaklo bi privredni rast i tako povećalo životni standard svih stanovnika Srbije, a povećanje investicija, pre svega u komunalnu infrastrukturu, takođe bi dalo podsticaj privrednom rastu, ali bi i neposredno poboljšalo kvalitet života i zdravlje građana, jer je Srbija jedna od najzagađenijih evropskih zemalja.
"Umesto toga, Vlada je sredstva potrošila na prekomerno povećanje plata u javnom sektoru od skoro 10 odsto, čime je narušeno i jedno od osnovnih pravila uređenih javnih finansija – da plate u javnom sektoru ne rastu brže od rasta privrede", rekao je Petrović.
Dodao je da je Srbija zbog izostanka reformi uvek među najlošije ocenjenim evropskim zemljama kad god se mere kvalitet javnih usluga, razvijenost institucija i opšte funkcionisanje države, a što je još gore, u nekim važnim oblastima došlo je i do nazadovanja.