FAO-ov indeks cena potrošačke korpe osnovnih prehrambenih proizvoda pao je proteklog meseca za 1% u odnosu na prethodni mesec, na prosečnih 180,5 bodova. U odnosu na februar prošle godine njegova je vrednost viša 8,1%, prenosi "Politika".
Videćemo da li če to uticati na cene u Srbiji, mada se tako nešto ne očekuje.
Najviše su u prošlom mesecu pale cene biljnih ulja, za 10,3% u odnosu na januar, zbog neočekivano velike proizvodnje palminog ulja u Maleziji, privremenog pada indijskog uvoza i zabrinutosti koju izaziva širenje novog koronavirusa.
Znatno je pojeftinilo i meso, za 2%, zbog smanjenog kineskog uvoza povezanog s kašnjenjem isporuka. Pale su i cene živine, zbog pada uvoza iz Azije.
Blago su smanjene i cene žitarica, za 0,9% u odnosu na januar, što u FAO-u objašnjavaju nižim cenama pšenice zbog obilne rezerve. Pojeftinio je i kukuruz, zbog slabije potražnje u sektoru stočne hrane koji očekuje slabljenje svetskog tržišta.
Porasle su pak cene mleka i mlečnih proizvoda i šećera, za 4,6%, odnosno 4,5%.
U FAO-u izdvajaju snažan rast cena sira zbog smanjene proizvodnje mleka u Australiji i predviđanja pada proizvodnje šećera u Indiji, i to u uslovima snažne uvozne potražnje.
U odvojenom izveštaju o ponudi i potražnji za žitaricama FAO je povisio procenu prošlogodišnje proizvodnje, na 2,719 milijardi tona, zbog više proizvodnje kukuruza u zapadnoj Africi i Ukrajini. Time je u prošloj godini proizvodnja povećana za 2,3% u odnosu na godinu ranije.
Preliminarno su takođe procenili da će ove godine u svetu biti proizvedeno ukupno 763 miliona tona pšenice, što bi značilo da će se proizvodnja zadržati na prošlogodišnjem rekordnom nivou.
Predviđaju i visok nivo proizvodnje žitarica koje se koriste u prehrani ljudi i životinja, poput kukuruza, u Argentini, Brazilu i Južnoafričkoj Republici.
Potražnja za žitaricama trebala bi u sezoni 2019./2020. da dosegne rekordnu 2,721 milijardu tona, potaknuta potrošnjom u prehrambenom i sektoru stočne hrane i u industriji.
Podignuta je procena svetskih zaliha žitarica na kraju sezone, na gotovo 866 miliona tona.
Svetska trgovina žitaricama trebala bi da poraste 2,3%, na 420 miliona tona, pri čemu bi više od polovine očekivanog povećanja ide na pšenicu.