Generalna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), Kristalina Georgijeva, kaže da će recesija (pad privredne aktivnosti) biti "dosta duboka" 2020. godine, kao i da će biti gora nego ona 2009. koja je usledila posle finansijske krize.
Ali, ipak očekuje oporavak 2021. godine pod uslovom da vlade preduzmu adekvatne i koordinisane mere.
"Pozivamo zemlje da agresivno pojačaju mere izolacije. Možemo da skratimo trajanje ove krize," rekla je Georgijeva na virtuelnoj konferenciji za novinare.
Georgijeva je takođe ukazala na veliku potrebu finansiranja za zemlje u brzom razvoju, pominjući cifru od 2.500 milijardi dolara.
"To je niska i konzervativna procena", rekla je ona.
A TREBAĆE NAM MOŽDA I SEDAM BILIONA DOLARA?
SAD, Evropa, Japan, Kina i Indija odobravaju hiljade milijardi dolara državne potrošnje i štampaju novac u očajničkom nastojanju da spreče da globalna ekonomija potone u recesiju. Preuzete obaveze vlada i centralnih banaka u okviru njihovih programa za borbu protiv pandemije korona virusa iznose do danas blizu 7.000 hiljada milijardi dolara, pokazala je analiza redakcije CNN Biznis.
Ukupan iznos obuhvata državnu potrošnju, garancije za kredite i poreske olakšice, kao i štampanje novca centralnih banaka za kupovinu aktiva kao što su obveznice i akcijski fondovi.
U tu cifru je uključen američki paket olakšica vredan 2,2 hiljade milijardi dolara, kao i predviđeni japanski program podsticajnih mera od 274 milijarde dolara, koji bi mogao da bude odobren sledećeg meseca.
Kad je reč o Evropi, CNN Biznis je u računicu uneo podsticajne mere najvećih ekonomija: Nemačke, Francuske, Velike Britanije, Italije i Španije.
Ova sredstva zajedno nadilaze iznos kojim je svet odgovorio na finansijsku krizu 2008. godine. Ekonomisti, međutim, strahuju da čak ni ovi herkulovski napori koji su preduzeti do sada neće biti dovoljni ako se kriza produži i posle juna.
"Američki paket stimulansa (od dve milijarde dolara) verovatno predstavlja osnovni minimum koji je potreban da se neutrališe sadašnji silazni trend privrede zbog epidemije. Ekonomiji će verovatno biti potrebno blizu tri milijarde dolara fiskalnih podsticaja, ako ne i više", kaže Džozef Song, ekonomista u Bank of Amerika.
Poslednji put kada je globalni ekonomski rast bio u ovakvoj depresiji tokom mirnodopskog vremena bilo je 1938. godine, rekao je Četan Ahja, glavni ekonomista banke Morgan Stenli.
Sve u svemu, ogromna potrošnja može samo da umanji deo ekonomske štete. Mada će naknade za nezaposlenost i jednokratna novčana podrška građanima putem čekova pružiti preko potrebnu pomoć, ozbiljan oporavak ekonomije ne može da počne dok se ne krene sa ponovnim otvaranjem barova i restorana, vraćanjem ljudi na posao i nastavljanjem rada industrije putovanja, zaključuje CNN Biznis