On je za RTS rekao da je smanjen broj prijava na evidenciju NSZ u odnosu na prosek iz prethodne godine, kao i da je od 4.300 prijavljenih u martu 2.300 tražilo novčanu naknadu.
Prema njegovim rečima najveći broj prijava odnosi se na ljude koji se na tržište rada prijavljuju iz "pasivnog stanja", odnosno koji se do sada nisu prijavljivali, a ne na one koji su izgubili posao tokom vanrednog stanja. U tu grupu bismo mogli svrstati i one koji se prijavljuju sa sivog tržišta, jer su sada oni sigurno prvi gubili posao.
"Još nema jake turbulencije na tržištu rada ali moramo biti spremni. Mnogi koji su planirali da otpuste radnike predomislili su se nakon najave mera Vlade za ekonomsku podršku", kazao je Martinović.
On je rekao da se u januaru i februaru ove godine prosečno NSZ-u prijavljivalo po 5.000 ljudi, dok je prosek zahteva za novčanu naknadu prošle godine bio oko 6.000 ljudi mesečno.
Martinović je naveo i da svi koji imaju potrebe iz bilo kog razloga da komuniciraju sa službom za zapošljavane tokom vanrednog stanja to mogu da urade elektronskim putem.
Upravo ovde bi i mogao da se nađe jedna od razloga smanjenog broja prijava, jer šalteri NZS su zatvoreni, a elektronska komunikacija i mogućnost završavanja administrativnih poslova još nije u Srbiji na zadovoljavajućem nivou.
Program ekonommskih mera pomoći privredi Vlade Srsbije se sastoji iz četiri seta mera, od kojih je za obične građane najvažniji onaj o očuvanju zaposlenosti kod preduzetnika, mali i srednjih preduzeća. One koji imaju svoje biznise prioritet će biti setovi mera koji se odnosi na – trenutno preživljavanje a potom i oporavak, Time se bave setovi mera za održavanje likvidnosti – pre svega poreske olakšice - a potom i za obnavljanje posla i razvoj – kroz kreditnu podršku.
Četvrti set mera je usmeren na najširu populaciju i simbolične je prirode iako dosta košta. Radi se o direktnom plaćanju iz budžeta svakom punoletnom građaninu zemlje, kao znak podrške i ekonomske snage države.