Ovim pojeftinjenjem domaćeg novca, NBS radi na umanjenju negativnih efekte virusa korona (covid-19) na privrednu aktivnost i istovremeno obezbedio održavanje inflacije u granicama cilja u srednjem roku.
Odluku o nastavku ublažavanja monetarne politike Izvršni odbor je doneo pre svega imajući u vidu da pokazatelji iz međunarodnog okruženja ukazuju da su negativni efekti virusa po globalni privredni rast veći od prethodno procenjenih, što se odražava i na kretanja na međunarodnom robnom i finansijskom tržištu, kao i na odluke centralnih banaka i vlada zemalja širom sveta, saopšteno je iz NBS.
Referentna kamatna stopa centralne banke je osnovna stopa na osnovu koje poslovne banke formiraju svoje kamatne stope na kredite građanima i privredi. Njeno snižanje trebalo bi da "povuče" naniže i kamatne stope na dinarske kredite. Ovaj monetarni kanal "ne radi" kad su u pitanju krediti sa deviznom klauzulom, a takvih je, kao uostalom i štednje, većina u Srbiji.
Izvršni odbor naglašava i da je Srbija ovu krizu dočekala u znatno povoljnijoj poziciji, sa stopom privrednog rasta od preko 4%, niskom i stabilnom inflacijom sedmu godinu zaredom, eliminisanom fiskalnom neravnotežom i znatno redukovanom eksternom neravnotežom, kao i deviznim rezervama na najvišem nivou od kada se prate.
To je, kako se navodi, otvorilo prostor da se u periodu krize poveća ekspanzivnost monetarne i fiskalne politike, a da se ne ugrozi makroekonomska stabilnost.
Donoseći odluku, Izvršni odbor je imao u vidu i prethodno preduzete mere monetarne politike radi ublažavanja negativnih efekata širenja virusa korona - smanjenje referentne kamatne stope za 50 baznih poena u martu, sužavanje koridora osnovnih kamatnih stopa, sa plus/minus 1,25 procentnih poena na plus/minus 1,0 procentni poen u odnosu na referentnu kamatnu stopu, kao i obezbeđenje dodatne likvidnosti bankama kroz repo operacije kupovine dinarskih državnih hartija od vrednosti i svop operacije kupovine deviza.
Pored toga, koordiniranom reakcijom Vlade Srbije i NBS obezbeđena je i direktna podrška privatnom sektoru donošenjem moratorijuma na otplatu kredita tokom vanrednog stanja u trajanju od najmanje 90 dana i paketa fiskalne pomoći privredi i građanima, podseća se u saopštenju centralne banke.
Izvršni odbor naglašava da su mere monetarne i fiskalne politike u cilju podrške privrednom rastu moguće u uslovima obezbeđene niske i stabilne inflacije, koja je prema poslednjim raspoloživim podacima u februaru iznosila 1,9 odsto međugodišnje.
Izvršni odbor procenjuje da će inflatorni pritisci u narednom period ostati niski, uz nešto izraženije rizike da bi inflacija mogla da bude i niža u odnosu na februarsku srednjoročnu projekciju, pre svega zbog znatnog pada cena nafte i niže agregatne tražnje kao posledica pandemije, što će delom biti ublaženo preduzetim merama monetarne i fiskalne politike.
GLOBALNA RECESIJA
Širenje virusa korona znatno je pogoršalo izglede za globalni ekonomski rast, zbog čega se u velikoj meri smanjuju projekcije privrednog rasta za ovu godinu i za sve vodeće ekonomije sveta i za zemlje u usponu.
Na smanjenu privrednu aktivnost uticao je otežan rad mnogih uslužnih delatnosti, zastoj, a u pojedinim slučajevima i prekid u globalnim proizvodnim lancima, kao i pad potrošačkog i poslovnog poverenja.
U takvim uslovima povećana je neizvesnost na međunarodnom finansijskom tržištu, a investitori daju prednost ulaganjima u sigurnu aktivu, što je za posledicu imalo pad indeksa na svetskim berzama i rast cene zlata i državnih hartija od vrednosti razvijenih zemalja, napominju iz NBS.
Pogoršanje izgleda za globalni ekonomski rast, odrazilo se i na pad cena primarnih proizvoda na svetskom tržištu, pre svega nafte.
Izvršni odbor ističe da su podaci o kretanju pokazatelja ekonomske aktivnosti i izvorima njenog finansiranja na domaćem tržištu za prva dva meseca bili povoljni, mnogi i iznad očekivanja NBS.
Smanjenje privredne aktivnosti usledilo je u drugoj polovini marta, na šta su se, pored niže eksterne tražnje, odrazili i otežani uslovi poslovanja u mnogim delatnostima.
Nakon pada u drugom tromesečju, oporavak privredne aktivnosti bi trebalo da usledi u nastavku godine, pri čemu će brzina oporavka zavisiti od dužine trajanja pandemije.
Prema oceni Izvršnog odbora, srednjoročna perspektiva ekonomije je i dalje povoljna, a ublažavanju negativnih efekata krize po privrednu aktivnost u kratkom roku bi trebalo da doprinesu donete mere monetarne i fiskalne politike.
Izvršni odbor je istakao da će puna koordinacija mera monetarne i fiskalne politike biti nastavljena, što će omogućiti smanjenje eventualnih daljih negativnih uticaja iz međunarodnog okruženja i posledica širenja korona virusa.
Narodna banka Srbije će i dalje pažljivo pratiti globalna kretanja i njihove implikacije na domaću ekonomiju i inflaciju i blagovremeno reagovati kako bi očuvala postignutu cenovnu i finansijsku stabilnost i doprinela rastu naše privrede na održivim osnovama.
Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 7. maja, navodi se u saopštenju.