Kaže da je slično i sa isplatom minimalnih zarada za preduzetnike, mikro, mala i srednja preduzeća, pošto se po automatizmu i jednostavnim popunjavanjem poreske prijave i slanjem računa i naziva banke, na koji stredstva treba da legnu, uplaćuje iznos na najjednostavniji način.
Vlahović dodaje da je upravo to bio jedan od zaheva privrednika, to jest da ne prolaze kroz bespotrebne i duge formalne procedure, pre nego što provrednci ne osete benefite tih mera.
"Uplata minimalca bi mogla da krene čak i ranije i verujem da će vlada učiniti sve da ta isplata ne bude do 15. maja nego znatno ranije, pošto su rezerve likvidnosti pogotovo u ovom sektoru preduzetnika, mikro, malih i srednjih preduzeća gotovo na samom kraju", istakao je za Tanjug.
Takođe, ocenjuje da je visina sredstava koje se odobravaju preko Fonda za razvoj dobro odmerena i dodaje da je očigledno da je godišnji obrt predstavljao osnov za definisanje vrednosti kredita.
Jako je važno, navodi, da te kreditne linije budu brzo obrađene i da ta likvidnost iz Fonda za razvoj bude brzo spuštena ka mikro, malim i srednjim preduzećima i preduzatnicima, jer su oni u proteklih mesec dana prilično iscrpeli vlastitu likvidnost.
Zbog toga je neophodno da distribucija tih sredstava ide brzo, dodao je on.
Vlahović kaže da, sa druge strane, treba voditi računa da potencijalni neenaplativi krediti budu kontrolisani odnosno da iznos nenapaltivih kredita ne prelazi procenat veći od 24 odsto.
"Sa druge strane iduće nedelje ćemo dobiti precizniji uvid u funkckonisanje gantne šeme, to jest za ove dve mlljarde evra koje će se plasirati preko poslovnih banaka. Dobro je da poslovne banke već sada komuniciraju sa svojim klijentima i moja je preporuka da se garantna šema ne odnosi samo na novoodobrene kredite".
Vlahović smatra da bi pogodnosti koje nudi garantna šema i pogodnosti koje daju poslovne banke kroz kredite koji će biti plasirani iz garnatne šeme koju formira država Srbije trebalo da se koriste i za refinansiranje nekih postojećih obaveza.
"I to kod onih klijenata koji su do krize uredno plaćali sve svoje obaveze, poreze i doprinose i redovno isplaćivali plate, ali i zbog činjenice da je došlo do prekida poslovanja od sredine marta ove godine, koji će trajati verovatno do maja, pošto nisu u stanju da nadalje po višim uslovima otplaćuju svoje obaveze prema bankama", kaže Vlahović.
Dodaje da bi i taj deo novoodobrenih kredita, dakle kredita za refinansiranje, trebalo da budu upućeni preko garantne šeme.
"Sa druge strane, mislim da poreze na dobit treba izuzeti iz automatskog kreditiranja i korišćenja pogodnosti kao što je odlaganja poreza i dooprinosa i uplate minimalca na račun preduzeća. Zato što je porez na dobit odnosno akontacija poreza na dobit obračunata na osnovu prethodnog ostvaranja, a to je ostvarenja iz 2019. godine".
Dodaje da je sasvim evidentno da će najveći broj preduzeća u Srbiji imati daleko manju dobit u odnosu na prošlu godinu, ako je u opšte bude i imala.
Zato bi bilo apsordno, kako kaže, da preduzeća nastave da plaćaju do kraja godine porez na dobit po iznosima koji su definisano na osnovu prošlogoodišnjeg ostvarenja.
Napominje da će preduzeća moći da koriste taj poreski kredit od 2021. i 2022. godine, ali da je njima već sada likvidnost preko potrebna.
"Za neka preduzeća koja bi se eventualno odlučila da samo koriste tu meru - odlaganje plaćaja poreza na dobit, u tom slučaju, ne bi moralo po automatizmu da se primenjuju i druge mere koje se odnose na odlaganje drugih poreskih obaveza i doprinosa na zarade i uplatu minimalca", zaključio je Vlahović.