Na vrhuncu Hladnog rata, Ronald Regan je tvrdio da bi sva suparništva između nacija nestala ako bi svetu zapretila invazija vanzemaljaca. Zašto je bivši američki predsednik je bio preveliki optimista, čitajte u Fanjenšel tajms dodatku MONDA.
Danas se SAD i Kina suočavaju sa zajedničkom pretnjom u vidu koronavirusa. Daleko od toga da je ujedinila ova dva rivala, pandemija je, kako izgleda, samo pojačala njihovo međusobno nadmetanje.
Lako se može videti zašto bi Kina u ovoj krizi mogla videti dobru priliku. Korona virus je udario na slabosti Amerike, a mnoge njene prednosti učinio privremeno nebitnim. Najmoćnija vojna mašina sveta ne može mnogo da uradi protiv virusa. S druge strane, nepostojanje sveobuhvatne zdravstvene zaštite iznenada je postalo pretnja ne samo po siromašne, već po američko društvo u celini.
Američki ekonomski sistem, kao i politički, ozbiljno posrću. Za samo tri nedelje, svaki deseti radnik u SAD je ostao bez posla. I republikanci i demokrate podozrevaju da će oni drugi iskoristiti pandemiju da bi namestili rezultate predstojećih predsedničkih izbora. Pol Krugmen (Paul Krugman), ekonomista i kolumnista, nedavno je izjavio da je i sama američka demokratija u opasnosti.
Istovremeno, kineska vlada tvrdi da je gotovo u potpunosti zaustavila lokalno prenošenje virusa. Kad s jedne strane imamo relativnu stabilizaciju Kine, a sa druge opasnost od nastupanja nove Velike depresije i duboke političke krize u Americi, jasno je da postoji mogućnost da će covid-19 biti okidač za veliku promenu u odnosu snaga između Kine i SAD. Čak bi mogao da označi i kraj američkog primata.
Naravno, debata o opadanju moći SAD traje već decenijama. Uopšteno govoreći, ja pripadam taboru onih koji tvrde da je erozija američke hegemonije ne samo realna, već i neizbežna. Ipak, u isto vreme, nastojim da ne izgubim iz vida dva važna pitanja koja u vremenima dubokog pesimizma mogu poslužiti kao način za utvrđivanje stvarne situacije.
Prvo pitanje je sledeće: u koju svetsku valutu imate najviše poverenja? Drugo pitanje: u kojoj državi, osim one u kojoj živite, biste najviše voleli da vaša deca studiraju ili rade? Za većinu pripadnika srednje klase širom sveta, odgovori na ova pitanja su dosad bili dolar, odnosno SAD. Ako tu ne bude nikakvih promena posle pandemije, to će značiti da je primat Amerike preživeo covid-19.
Ta dva merila moći SAD bi se možda mogla učiniti previše subjektivnim. Ali, ona imaju širi značaj.
Popularnost američkih univerziteta i kompanija predstavlja merilo sposobnosti jedne države da privuče talentovane pojedince iz celog sveta, šireći istovremeno američke ideje i prakse. Može se shvatiti i kao izraz poverenja u stabilnost i otvorenost SAD. Politička gledišta koje ljudi prihvataju nekada su manje važna od njihovog odabira mesta za život i rad. Jedna stvar koja povezuje Sija Đinpinga (Xi Jinping) i Baraka Obamu (Barack Obama) je činjenica da oba ova predsednika imaju ćerke koje su studirale na Harvardu.
Nasuprot tome, Peking se i dalje muči da privuče čak i sopstvene visokoobrazovane državljane da rade u Kini. Državni program "Hiljadu talenata" ima za cilj da privuče vodeće stručnjake, nudeći im odlične plate i uslove za istraživanje. Ali, neki od tih stručnjaka, koji su se vratili u Kinu posle školovanja u SAD, bili su neprijatno zatečeni političkom atmosferom kod kuće. Suočili su se pretnjama i mešanjem u svoj rad, daleko ozbiljnijim od bilo čega čemu su bili izloženi u Trampovoj Americi.
Naravno, moguće je da, po okončanju pandemije, SAD postane manje atraktivno odredište za strance. Porast ksenofobije, duboka i dugotrajna recesija, ugroženost političkih sloboda – svaki od tih uzroka bi mogao da uruši meku moć Amerike.
Time bi preostao samo moćni američki dolar. Dok se, s jedne strane, vojna dominacija SAD sve više dovodi u pitanje, globalna uloga dolara kao sigurne luke i vodeće valute u trgovanju nije sporna. Ta činjenica sa sobom nosi ogromnu političku moć. Amerika može da koristi sankcije da bi neku državu ili kompaniju isključila iz dolarskog sistema. Budući da je reč o globalnoj valuti, sankcije dopiru širom sveta. Samo pitajte Iran ili ruske oligarhe koji su na meti SAD. Iako mnoge svetske sile negoduju zbog moći dolara, nijedna druga država nema valutu koja izaziva jednako poštovanje.
Ipak, američki odgovor na korona virus može staviti na probu poverenje sveta u dolar. Upravo doneseni paket stimulativnih mera u vrednosti od 2.000 milijardi dolara znači da će američki državni dug, koji je već osetno skočio tokom Trampovog mandata, nastaviti da raste. Istovremeno, raste i bilans stanja američke Uprave saveznih rezervi, jer se sada otkupljuju ne samo obveznice Trezora, već i korporativne obveznice. Kad bi se tako ponašala neka zemlja "trećeg sveta", mudre glave u Vašingtonu bi upozoravale da je kriza pred vratima.
Sigurno je da postoji rizik da će čak i američka valuta jednog dana izgubiti poverenje sveta. Nesuvisle izjave nekih istaknutih američkih političara o tome da bi Amerika trebalo da prestane da otplaćuje svoj dug prema Kini, za kaznu za kovid 19, sigurno nisu od pomoći. Ipak, Americi pomaže činjenica da sve alternative i dalje izgledaju još gore od dolara. Pandemija je izazvala strah od nove krize evra. Kina još uvek primenjuje kontrolu nad svojom valutom, plašeći se da bi kineske štediše mogle početi da iznose više novca iz zemlje. Ostale potencijalne alternative dolaru – zlato, bitkoin – pokazale su ozbiljne nedostatke.
Slogan na popularnoj zelenoj novčanici glasi "S verom u Boga" (In God we Trust). Apetit sveta za dolarima šalje i drugu, implicitnu poruku – "S verom u Ameriku". Ako ta vera preživi korona virus, preživeće i primat SAD.