Lagard: NE DA PARE VLADAMA, da li će to POCEPATI EVROZONU?

Lagard je otvoreno rekla da bi direktno kreditiranje vlada ne dolazi u obzir i da bi takvo finansiranje, mimo tržišta, bilo nezakonito.

ECB je planira da ove godine kupi hartije od vrednosti u iznosu od 1,1 milijardi evra, uglavnom državne obveznica, kako bi obezbedila jeftino kreditiranje vlada, domaćinstva i kompanija koje se bore sa pandemijom korona virusa, a obećala je da će učiniti još više ako bude potrebno.

S obzirom na to da Banka Engleske daje direktne pozajmice britanskoj vladi, investitori su počeli da spekulišu o tome koje će druge centralne banke slediti ovaj primer pošto se svet suočava sa najgorom recesijom u gotovo jednom veku.

Lagard je danas stavila tačku na spekulacije o direktnoj kupovini duga od vlada Evrozone, a "hladnom vodom" je polila i ideju o pomoći domaćinstvima putem "novac iz helikoptera", prenosi Rojters.

GLAVNA IGRA JE - POLITIČKA

Glavni rizik je politički. Da bi ostala neokrnjena. Evrozona ne sme da dozvoli da nacionalističke i evroskeptične stranke na jugu iskoriste težak oporavak i ogroman nivo duga kao instrument da javno mnjenje okrenu protiv EU, upozoravaju ekonomisti. "ECB može da kupi masu italijanskih obveznica, ali ne može da ubedi tržišta da Italija želi zauvek da ostane u Evzoroni", kaže Holger Šmeding, glavni ekonomista u nemačkoj Berenberg banci. "Rizik od toga da će neka buduća italijanska vlada možda želeti da napusti evro je ono što tržište posmatra", dodaje on. Karsten Brzeski, glavni ekonomista u holandskoj ING banci navodi da bi se "kladio u 100 evra da se dužnička kriza neće vratiti u narednih godinu ili dve", napominjući da Evrozona pokazuje veoma snažnu političku volju da izbegne takvu krizu dok sve njene ekonomije trpe zbog pandemije. "Međutim, verovatno bih se kladio u još 100 evra da će se vratiti egzistencijalna kriza zone evra. U nekoj meri, korona kriza je akcelerator koji će vratiti u žižu fundamentalno pitanje o tome koja je prava politika i kako rešavati visok državni dug", rekao je Brzeski.

"Prema tumačenju ugovora, to znači da bi kupovina državnog duga na primarnom tržištu, odnosno direktno finansiranje vlada, podrilo utvrđeni cilj da se ohrabri disciplinovana budžetska politika", navela je ona u pismu jednom poslaniku Evropskog parlamenta, objavljenom danas.

Ovo znači da će ECB nastaviti da "usisava" obveznice samo na sekundarnom tržištu čak i ako se približava tome da u svom posedu ima jednu trećinu ukupnog duga zemalja kao što su Nemačka i Portugalija, navodi britanska agencija.

U pisanom odgovoru drugom poslaniku parlamenta EU, Lagard je navela da kreatori politike ECB nikada nisu razgovarali o obezbeđivanju "novca iz helikoptera", i da takvim predlozima koji cirkulišu u javnosti nedostaje konkretnost.

Dodala je da ti predlozi ne nude celovit odgovor po pitanju operativnih, računovodstvenih i pravnih teškoća, niti pružaju sveobuhvatnu analizu o ekonomskoj i monetarnoj isplativosti takvog troška.

NE UDARA COVID NA EVRO VEĆ LINIJA BOGATSTVA

Evropski bankari su jedinstveni u oceni da rast duga Evrozone u borbi protiv korona virusa neće izazvati dužničku krizu evra, ali opasnost od krize vide u velikim razlikama između dugova zemalja na severu i jugu, koje će staviti na ispit jedinstvo monetarnog bloka.

Međunarodni monetarni fond procenjuje da će dug 19 članica zone evra skočiti za više od 13% ove godine, na 97% BDP-a, i da će blokada privredne aktivnost širom Evrope, izazvana pandemijom, gurnuti evrozonu u recesiju od 7,5%.

Uprkos očekivanom velikom zaduživanju, to za sada nije rezultiralo većim porastom prinosa na dužničke hartije. Kamate na obveznice visoko zaduženih članica bloka, poput Italije, Španije, Grčke ili Portugalije, povećale su se za samo 40-50 baznih poena, a pod kontrolom ih drže masovne kupovine obveznica Evropske centralne banke.

"Budući da ECB bukvalno 'čisti' sve što se ponudi na sekundarnom tržištu... rizik od krize državnog duga je blizu nule", kaže Kristofer Dembik, ekonomista danske Sakso banke, čiji stav dele brojni ekonomisti i zvaničnici, piše Rojters.

Kao argument navodi razliku između sadašnje uloge ECB-a u odnosu na dužničku krizu evrozone 2010-2012. godine.

Tada nije bilo bezuslovnog obećanja ECB-a da će učiniti sve što je potrebno za podršku evru, niti je postojao program Direktnih monetarnih transakcija neograničenom kupovinom državnih obveznica, kao ni spasilački fond sa neiskorišćenim kreditnim kapacitetom od 410 milijardi evra, koji je spreman za pružanje jeftinih pozajmica i praktično bez uslova.

Međutim, činjenica da će južne članice, za razliku od severnih, od krize morati da se oporavljaju u situaciji dok su opterećene ogromnih dugom zabrinjava i tržišta i zvaničnike zone evra.

TAGOVI