Svi znamo da je med lekovit i da potražnja za njim ne prestaje... Ispostavilo se da je u pitanju i unosan posao za koji nisu potrebna velika ulaganja, niti preveliko znanje. Ovim poslom mogu da se bave svi, pa i stariji od 50 godina koji, ako ostanu bez posla uvek imaju problem da nađu novi.
Nacionalni tim za preporod sela Srbije poručuje da četvoročlana porodica u Srbiji svoju egzistenciju može ostvariti sa 200 košnica i dve selidbe košnica, a napominje da sezona u pčelarstvu traje samo šest meseci."Može se očekivati prinos od najmanje 20 kilograma meda po košnici ili od 200 košnica najmanje četiri tone meda, čija je vrednost oko 15.000 evra", jasna je računica.
"Proizvodnja meda i drugih pčelinjih proizvoda je zanat koji se uči u jednoj sezoni, a relativno niska ulaganja mogu se brzo vratiti. Pčelarstvo je povoljno za oba pola i različitih nivoa znanja, a u njemu mogu da rade i ljudi sa blagim stepenom invaliditeta i stariji od 50 godina", saopštio je Nacionalni tim za preporod srpskog sela.
Srbija ima 850.000 košnica u stacioniranim i selećim pčelinjacima, a po podacima nekih udruženja pčelara, ima ih čak oko 1.100.000. U Srbiji je 15.000 registrovanih pčelara, a pretpostavlja se da se pčelarstvom bavi 30.000 domaćinstava.
"Proizvodnja meda u Srbiji varira od 6.000. do 9.500 tona godišnje, od čega sortne vrste meda - bagremov i suncokretov čine po trećinu i još jednu trećinu poliflorne vrste: livadski, cvetni, medljikovac i sve druge", piše u saopštenju.
Prihod je veliki i od drugih pčelinjih proizvoda: voska, matičnog mleča, polenovog praha ili pčelinjeg hleba - perge, matica i rojeva, propolisa i pčelinjeg otrova, koji je u vrhu alternativnih preparata u sanaciji mnogih autoimunih bolesti.
Kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić i član tog tima profesor Mića Mladenović obznanili su da je održivi razvoj pčelarstva siguran i isplativ način da se pokrene uspešna proizvodnja.
Krkobabić je naglasio da su šanse za uspeh pčelarskih gazdinstava mnogo veće ako se udruže u specijalizovane pčelarske zadruge.
"Kada bi se i te zadruge udružile u složene pčelarske sisteme, primenjujući savremene tehnologije i viši stepen prerade, zarada pčelara bila bi veća, a plasman meda brži i jednostavniji. U pčelarstvu postoji velika razvojna snaga: verovali ili ne - izvoz meda 2013. godine u Srbiji u vrednosti od 14 miliona dolara je bio veći od izvoza junećeg mesa! Naš cilj trebalo bi da bude podizanje proizvodnje meda, sa 6.000 do 9.500 tona, koliko je iznosila proteklih deset godina, na 12.000 tona godišnje", rekao je on.
Dodaje se da je u Srbiji 2018. godine proizvedeno oko 9.000 tona meda, izvezene su 2.774 tone u vrednosti 12,4 miliona dolara, a uvezene 43 tone meda, za šta je potrošeno 266.000 evra, ali, uglavnom, u kompenzacionim poslovima.
Cena meda u EU varira iz godine u godinu od pet do sedam evra za kilogram bagremovog meda i četiri do 4,5 evra za kilogram livadskog.
Med iz Srbije najviše kupuju Nemci, Norvežani i Italijani, a sve veće interesovanje pokazuju zemlje Severne Afrike, Indija, Japan i Kina.
Važno je naglasiti da Srbija ima povoljne agroekološke i meteorološke uslove za gajenje pčela, a da je raznovrsno medonosno bilje, među kojima su bagrem, lipa, suncokret i livadsko bilje, pčelama na raspolaganju čitavih devet meseci.
Po rečima profesora Miće Mladenovića, pčele svake godine oprašivanjem prinose u ratarstvu, voćarstvu u povrtarstvu Srbije povećaju za 148 miliona evra, te je korist od pčelarstva mnogostruka.
BONUS VIDEO: