Poljski predsednik Andžej Duda najavio je da će izgradnja gasovoda početi narednih dana, prenosi Tass.
Pre nekoliko dana kompanija Gasistem potpisala je ugovor o sprovođenju tog projekta sa Saipem grupom, rekao je Duda i istakao da projekat ima sve neophodne dozvole.
Baltičkim gasovodom trebalo bi da budu povezana norveška naftna polja u Severnom moru s Poljskom kroz Dansku. Planirani kapacitet gasovoda je 10 milijardi kubnih metara godišnje.
Kako se navodi, poljske vlasti planiraju da završe izgradnju gasovoda do 1. oktobra 2022. godine.
Ovaj gasovod je konkurencija ruskim gasovodima Severni tok 1 i Severni tok 2 (koji je u izgradnji a čemu se Poljska u EU protivi).
Izgradnji drugog pravca Severnog toka 2 protive se i SAD, koje su krajkem decembra najavile sankcije prema svim izvođačima radova na tom gasovodu. Moskva jena to uzvratila porukom da će gasovod raditi pre kraja 2020. godine.
U to vreme stigla je i vest da je švajcarsko-holandska kompanija Olsis (Allseas), koja je polagala cevi na podvodnom delu nemačko-ruskog gasovoda Severni tok 2 pored danske obale, povukla svoja dva broda sa Baltičkog mora.
Za razliku od velikih ruskih protivnika Poljaka (u EU) i Ukrajinaca (van unije), kao i najjačeg NATO saveznika SAD, vodeća sila EU, Nemačka, i dalje ima pozitivan stav prema Severnom toku 2.
Savezna vlada Nemačke očekuje okončanje gradnje gasovoda i nastaviće da pruža političku podršku kompanijama koje učestvuju u njemu, navodi se u saopštenju objavljenom danas na sajtu vlade.
Prema saopštenju, nemačka vlada trenutno nema saznanja o tome kako će se projekat tehnički sprovesti, a za nemačke vlasti to je "prvenstveno komercijalni projekat", prenosi Tass.
Berlin je takođe još jednom saopštio da odbija američke sankcije protiv Severnog toka 2, ali ne namerava da naplati Vašingtonu usporavanje projekta.
Severni tok 2 obuhvata dve linije gasovoda ukupnog kapaciteta 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, koje se protežu od obale Rusije preko Baltičkog mora do Nemačke. Evropski partneri Gazproma u projektu su nemački Uniper i Vinteršal, austrijski OMV, francuski Enži i anglo-holandski Šel.