Rejting agencija Standard end Pur (S&P) prognozira da će crnogorska ekonomija u ovoj godini zabeležiti pad od 7,8 odsto. Razlog je očigledan – turizam u 2020. - godini korone.
Ova najnovija prognoza kretanja crnogorske ekonomije ove je "zlata sredina" između optimističnije prognoze Svetske banke, koja očekuje pad od 5,6%(do 9%), i MMF koji "daje" pad od 9% odsto, pišu podgoričke "Vijesti".
S&P očekuje da će, kao i u većini drugih zemalja, pandemija imati zapažene negativne posledice po crnogorsku ekonomiju.
"Očekujemo da će mere koje je Vlada sprovela 30. marta, a koje se trenutno protežu do sredine maja, imati materijalno negativan uticaj na domaću potražnju. Pored toga, s obzirom na to da turistički sektor čini oko 30% BDP-a i predstavlja izvor od 40% primanja po tekućim računima, crnogorska ekonomija je veoma ranjiva na spoljna kretanja", navedeno je u izveštaju.
Ukazano je da se evropska ekonomska aktivnost verovatno neće stabilizovati do kraja drugog kvartala (30. jun), a granice pojedinih zemalja možda se neće u potpunosti otvoriti na vreme za letnju turističku sezonu.
Za razliku od crnogorskih, i hrvatskih koji su takođe jednako loši, izgledi srpske ekonomije koja nije toliko izložena riziku zbog turizma su mnogo bolji.
Standard end Pur je 2. maja donela odluku da zadrži kreditni rejting Srbije za dugoročno zaduživanje u domaćoj i stranoj valuti na nivou od BB+, uz stabilne izglede za njegovo dalje povećanje.
S&P je istakla da je zadržavanje kreditnog rejtinga Srbije rezultat očuvane dugogodišnje makroekonomske stabilnosti, dostignutog rekordnog nivoa deviznih rezervi i uređenih javnih finansija.
saopštenju S&P se ocenjuje da rizici postoje, ali se i pored toga procenjuje da će Srbija u 2021. godini ostvariti privredni rast od pet odsto, koji će biti više nego dovoljan za potpuni ekonomski oporavak.
EKONOMISTI ZABRINUTI
Ekonomista Jakov Milatović podseća da turizam doprinosi sa više do 20% ekonomskoj aktivnosti u Crnoj Gori. Novonastala situacija može dovesti do rasta javnog duga u 2020. na nivo od oko 90% BDP-a.
Javni dug Crne Gore, prema zvaničnim podacima Ministarstva finansija, na kraju prošle godine je iznosio 3,78 milijardi evra, što je 77,2% preliminarnog BDP-a za tu godinu od 4,9 milijardi evra.
Procenjuje se da će, uz novo zaduženje zbog koronavirusa, biti oko 83% do 90%, a u jednoj od računica i više od toga, navodi se u tekstu.
Približavanje javnog duga iznosu BDP-a značiće, kako se dodaje, i veće kamate na novo zaduživanje, potrebu za fiskalnom konsolidacijom kroz nove dažbine građanima i privredi, kao i moguće smanjenje plata i prodaju nekih državnih resursa za njegovo vraćanje.
"Uz pad BDP-a, porašće i učešće javnog duga, a potrebna nova zaduženja podići će ga i u nominalnom iznosu, tako da se bojim da je realan pristup da će se dug dosta približiti gotovo stoprocentnom iznosu BDP-a", kaže ekonomista Raško Konjević (SDP) u razgovoru za podgorički list.