HoReCa sektor u Srbiji, koji zapošljava više od 65.000 ljudi i jedan je od najpogođenijih oblasti usled epidemije korona virusa, polako se budi ali bez konkrtne novčane pomoći države neće se oporaviti, istaknuto na onlajn skupu.
Ugostiteljstvo je duboko pogođeno, ali se polako budi, zaključak je onlajn panela o HoReCa sektoru u vreme pandemije, koji je organizovala Coca-Cola HBC Srbija.
Hoteli, barovi i noćni klubovi, koji su po proglašenju vanrednog stanja među prvima zatvoreni a još uvek nisu otvoreni, trpe najveće gubitke. Strani turisti, koji čine trećinu gostiju beogradskih lokala, ne očekuju se u nekom većem broju, bar ne u nekom skorijem periodu. Niko ne oečkuje da će se situacija popraviti znatnije u narednih godinu dana a za to vreme, troškovi zakupa i radne snage su i dalje tu, upozoreno je na panelu koji je okupio je više od 150 ugostitelja iz najvećih klubova, barova, restorana i kafe lanaca, predstavnike Privredne komore Srbije i udruženja HORES.
Nešto je lakša situacija sa restoranima i kafićima, koji su nedavno uz nove mere zaštite počeli da otvaraju vrata gostima.
No i tu su kapaciteti popunjeni od 30% do 50 %, mada se vlasnici nadaju da će se to uskoro promeniti na bolje. Ipak ne očekuje se da će se poslovanje vratiti na nivo pre epidemije u narednih godinu dana.
"Moramo da shvatimo da ugostiteljstvo nije nekakav luksuz, već ozbiljna grana privrede, koja zapošljava više desetina hiljada ljudi i kojoj je potrebna ozbiljna pomoć da iz ove krize izađe. Procena je da će na primer, hoteli izgubiti prihod od oko 230 miliona evra, od čega beogradski oko 130 miliona evra, zbog pandemije korona virusa i zaustavljenog priliva gostiju. Ako uzmemo u obzir da ima oko 3.000 restorana u Srbiji, vidite na kraju o kolikim gubicima govorimo", izjavio je Aleksandar Vasilijević, predsednik UO udruženja hotelijera i restoratera HORES.
Podsticajne mere države, koje su najavljene ali su još nekonkretne, svi vide kao ključne kako bi ugostiteljski sektor ponovo beležio rast. To bi trebalo da se promeni skorim formiranjem operativne grupe koju će činiti predstavnici privrede, ugostitelja, i Vlade.
"Očekujemo da bi operativna grupa trebalo da bude formirana vrlo brzo, u narednih nekoliko dana. Takođe, ugostitelji mogu da razmotre i kriterijume za podizanje kredita sa povoljnim uslovima otplate kod Fonda za razvoj Republike Srbije. Što se tiče ostalih dodatnih mera pomoći ugostiteljskom sektoru uslovi bi trebalo da budu poznati do kraja meseca", izjavio je Bojan Stanić, pomoćnik direktora, Sektor za strateške analize, usluge i internacionalizaciju, PKS.
Direktor poslovnog Udruženja hotelsko-ugostiteljske privrede Srbije (HORES) Georgi Genov rekao je pre nekoliko dana, da su tom sastanku predstavnici Ministarstva finansija Srbije potvrdili da nemaju mogućnosti za dodatnu, sektorsku podršku turizmu i ugostiteljstvu.
"Rekli su nam da nemaju tehničkih mogućnosti za produžetak pomoći sektoru turizma i ugostiteljstva jer ukidanjem vanrednog stanja dodatna podrška koju smo tražili, može da se odobri samo rebalansom državnog budžeta koji donosi Skupština koja neće zasedati do izbora", rekao je Genov.
Dodao je da im je jedino ponuđeno da konkurišu za kredite Fonda za razvoj, pa se hotelijeri i ugostitelji boje da bi mogli da ostanu bez obećane, a neophodne, podrške.
Država je, u okviru antikriznog paketa, namenila veoma povoljne kredite za likvidnost preko Fonda za razvoj, subvencionisane kredite preko komercijalnih banaka, poreske odlakšice kao i tri meseca plaćenih minimalnih zarada za zaposlene u malim i srednjim preduzećima.
Uz to, u turističkom sektoru agencije za putovanja su dobile mogućnost da ne vraćaju klijentima pare koje su do 15. marta uplatili za letovanja na koja ipak neće ići, već da im daju zamenska putovanja (ili vrate novac u januaru 2022. godine). Takođe, spremljeno je 400.000 vaučera za putovanja po Srbiji, koji će biti podeljeni građanima.