Ministar bez portfelja Milan Krkobabić i predstavnici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije poručili su povratnicima i drugim zainteresovanima da ulaganje u ribarstvo može da bude veoma isplativo.
Kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ministar Krkobabić i akademik Dragan Škorić naveli su da Srbija raspolaže ogromnim resursima za gajenje slatkovodnih vrsta riba.
Proizvodnja ribe u poslednjoj deceniji varira između 7.278 tona koliko je iznosila 2017. godine i 13.013 tona u 2011. godini.
Prema količini proizvodene ribe Srbija je negde u sredini u poređenju sa članicama EU, a manju proizvodnju od Srbije ima 12 članica EU.
Prosečna potrošnja ribe u Srbiji po glavi stanovnika je između pet i šest kilograma, što je tri, četiri puta manje od evropskog i svetskog proseka.
Ukupna potrošnja ribe u Srbiji poslednjih godina kreće se između 35.000 i 50.000 tona godišnje.
Krkobabić posebno naglašava neophodnost povećanja proizvodnje riba i udruživanja u specijalizovane ribarske zadruge.
"Srbija bi ponovo mogla da bude veliki izvoznik kavijara kao pre više decenija, kada je u SAD i druge zemlje godišnje izvozila 2-3 tone tog specijaliteta po ceni od 900 dolara za kilogram i ostvarivala prihod veći od 2,5 miliona dolara", rekao je Krkobabić i podsetio da samo u Vojvodini ima više od 100. 000 hektara koje se ne mogu koristiti za druge namene, a pogodne su za izgradnju šaranskih ribnjaka.
Proizvodnja ribe u Srbiji, prema stručnim procenama, može da se poveća za 100 odsto, uz dobro osmišljen izvoz prerađevina od slatkovodne ribe, dodao je ministar.
Za sve zainteresovane i uz savete kako se mogu udružiti Nacionalni tim za preporod sela Srbije organizovaće stručne posete uspešnim ribnjacima.
Inicijativa za osnivanje ribarske zadruge stigla je, inače, od alasa iz Golupca, a sve specijalizovane ribarske zadruge će moći da konkurišu za podsticajna sredstva u okviru projekta "500 zadruga u 500 sela".