Nije baš da je "statitika kao bikini, otriva mnogo a ne pokazuje ništa", što bi rekao sportski komentator, već je pre na liniji one narodne "đavo je u detaljima". A ti detalji su, kada je statistika zaposelnosti u pitanju, koja se lista gleda, odnosno po kojoj je metodologiji napravljena.
Prema najnovijim podacima od 15. maja, Republički zavod za statistiku (RZS) navodi da je registrovani broj zaposlenih iznosio 2.196.372, što je za 6.988 više u odnosu na stanje 27. februara, što su poslednji raspoloživi podaci pre uvođenja vanrednog stanja.
U saopštenju se kaže da je jedini zvanični izvor podataka za registrovanu zaposlenost u Srbiji Istraživanje o registrovanoj zaposlenosti na osnovu baze podataka iz Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO) i Statičkog poslovnog registra (SPR).
RZS kao jedini zvanični "proizvođač" statistike zaposlenosti navodi da je Anketa o radnoj snazi jedini zvanični izvor podataka za ukupnu zaposlenost koja uključuje i neformalnu zaposlenost, saopštila je ova državna ustanova povodom učestalih polemika u javnosti na temu zaposlenosti u Srbiji.
Poredeći koncepte registrovane zaposlenosti i zaposlenosti iz evidencija Poreske uprave i PIO fonda RZS navodi da zaposlenost registrovana po CROSO obuhvata lica osigurana po osnovu zaposlenja, obavljanja samostalnih delatnosti, lica angažovana na privremenim i povremenim poslovima, kao i lica do 65 godina starosti osigurana po osnovu obavljanja poljoprivrednih delatnosti.
Prema najnovijim podacima od 15. maja, RZS navodi da je registrovani broj zaposlenih iznosio je 2.196.372, što je za 6.988 više u odnosu na stanje 27. februara što su poslednji raspoloživi podaci pre uvođenja vanrednog stanja.
"Navedeni broj nije jednak broju zaposlenih koji ostvaruju zaradu, odnosno zaposlenih za koje poslodavac podnosi pojedinačnu poresku prijavu o obračunatim porezima i doprinosima jer se zaposlenima smatraju kategorije lica koja ne ostvaruju zaradu", navodi RZS.
Dodaje se da su te kategorije individualni poljoprivrednici, lica koja obavljaju poslove po osnovu ugovora o delu, oni koji obavljaju samostalne delatnosti, vlasnici privrednih društava i preduzetničkih radnji, koji ne ostvaruju zaradu već profit kao ni zaposleni na bolovanju preko 30 dana, porodiljskom odsustvu, i odsustvu radi nege deteta.
RZS ocenjuje da se u javnosti spekuliše podacima PIO fonda o broju zaposlenih za koje su uplaćeni doprinosi za penzijskog I invalidsko osiguranje.
"Neophodno je imati u vidu da se doprinosi za PIO ne uplaćuju za sve zaposlene, jer postoje brojne olakšice za poslodavce", dodaje RZS.
Kao primer navodi oslobađanje plaćanja doprinosa za PIO u punom iznosu pri zapošljavanje kvalifikovanih novozaposlenih lica.
"Ne može se na bazi evidencije uplaćenih doprinosa za PIO izvesti stanje ukupne registovane zaposlenosti, odnosno promene u broju zaposlenih u nekom period", ocenjuje RZS.
Republički zavod za statistiku navodi da koristeći međunarodne metodologije i standarde, proizvodi podatke koji su zvanični i međunarodno uporedivi.