MISLITE O BEGU IZ GRADA? Francuzi kažu da se spremite na ovo...

"Beg od korone", "Svi hoće da kupe kuću", "Cene kuća skočile"… samo su neki od naslova koji vas navode da i drugi misle da je "beg iz gradske vreve" prava stvar, pogotogo u vreme korone. Ako razmišljate o tome, primeri z Francuske kažu da – razmislite još jednom.

MONDO je već pisao da je upitno da li će se trenutna nešto veća zainteresovanost za kupovinu kuća u Srbiji uspostaviti kao trend i nakon epidemije korona virusa, i da je za takvu tvrdnju potrebno vreme, pa je zato možda bolje pogledati i iskustva drugih.

Jeste da se kuća s okućnicom na obodu Beograda može kupiti za 350 evrta po kvadratnom metru, i jeste da je dvomesečna izolacija, i "pretnja" da bi uskoro mogla da se ponovi, istakla sve slabosti gradskog načina života, od skučenog prostora i socijalne izolacije ljudi po stanovima u zgradama ("sindrom zatvora"), do buke i saobraćajnih gužvi, ali postavlja se pitanje da li je i ona druga slika - života van grada kao raja - realna. Ili, kako su plastičnije opisali Franzuci u Local.fr: koliko "neoruralni" gradski hipsteri znaju o traktorima.

Pa, generalno, vrlo malo. A ako život na selu doživljavate romantičarski, i gledate ga samo kroz kontraogledalo betona, gradske vreve i bezninskih isparenja, sigurno je da ne znate ništa od "seoskim zvucima i mirisima".

A onda se dešavaju bizarne situacije. Prošle godine novopečeni vlasnik domačinstva u Il d'Oleronu, na zapadnoj obali, pokrenuo je sudski proces protiv petla koji "suviše rano kukuriču". Sud je petla Moris, tj. negovog vlasnika, oslobodio krivice.

U Sustonu, na jugozapadu zemlje, proces je pokrenut protiv vlasnika jata "preglasnih" gusaka i pataka. Žalbe stižu i na žabe u Dordonji i krave na francuskim Alpima ali, "hipsterima" i ostalim došljacima nisu krive samo (domaće ili lokalne) životinje. Podno Pirineja novi stanovnik mesta Foa podneo je zvaničnu žalbu protiv sela zbog crkvenog zvona koje je suviše bučno.

Sada se i "domoroci" bune i uzvraćaju udarac. Gradonačelnik mesta Sen Andre de Valburnj, na jugu Francuske, postavio je znak ispred sela na kojem piše: "Ulazite u opasnu zonu. Crkvena zvona zvone često, traktori prave buku".

To je sve dovelo do toga da je Pjer Morel-a-Lušije, zamenik gradonačelnika udaljenog ruralnog Lozera i narodni poslanik, inicirao zakon koji bi zaštitio francusko "senzualnu baštinu" - "kurikanje petlova, buku cvrčka i zrikavaca, miris stajskog gnojiva" - sve ono što novi sugrađani smatraju "nepodnošljivim zagađenjem".

"Mnogo ljudi traže mir i 'prirodu' van grada. Ali, mnogo od njih nisu sposobni da žive u ruralnim oblastima. Ne možete doći 'na selo' i pomisliti da ga posedujete", rekao je Moorel-a-Lušije "Parizijenu" (Le Parisien).

Narodna skupština je, u prvom čitanju (u načelu), prihvatila izradu zakona.

(Georgi Mitev Šantek)