"U suprotnom, paket mera neće generisati ekonomski oporavak", ocenila je Gita Gopinat, glavni ekonomista Međunarodnog monetarnog fonda za nemački "Špigl".
Lideri EU dogovorili su se u aprilu da formiraju fond za hitnu podršku privrednom oporavku 27-članog bloka od pandemije, a o konačnim detaljima tek treba da se dogovore.
I pored toga što je pomoć iz državne kase neophodna da bi privreda preživela koronu, MMF istovremeno upozorava da će se javne finansije država znatno pogoršati usled nastojanja vlada da suzbiju negativne ekonomske efekte korona krize.
Ta finansijska institucija istakla je i da će se globalna privreda suočiti sa dubljim padom nego što se ranije predviđalo, a sve zbog toga što oporavak ne teče onako kako je ranije prognozirano.
Naime, vlasti širom sveta su u naletu zaraze i karantina donosile dosta obimne pakete ekonomske pomoći privredi, pre svega računajući na to da će se nakon ukidanja karantina, privrede brzo oporavljati.
Države tako crpu svoje finansije i povećavaju javni dug, zbog čega sada i nastaje zabrinutost jer je gotovo izvesno da oporavak neće biti tako brz. Sa svih strana sveta stižu vesti o povećanju broja zaraženih, te se očekuje i produženje mera sanitarne zaštite, što nikako ne ide na ruku privredi, ali ni već poprilično iscrpljenim budžetima država.
MMF objašnjava da su nove, naniže revidirane procene svetskog rasta, posledica mera socijalnog distanciranja koje će u zemljama verovatno ostati na snazi i u toku druge polovine godine, što pogađa produktivnost i lance snabdevanja.
MMF sada procenjuje da će globalni pad ove godine iznositi 4,9%, u odnosu na pad od 3%, koliko je predviđao u aprilu. Fond je takođe oborio prognozu BDP-a za 2021, i sada očekuje stopu rasta od 5,4%, u odnosu aprilsku projekciju od 5,8%.
Kako ova finansijska institucija ističe, sada će se Vlade suočavati sa veoma visokim nivoom javnog duga. Fond predviđa da će globalni javni dug premašiti 100 procenata BDP u ovoj godini.
Prema osnovnom senariju MMF-a, globalni javni dug dostići će istorijski rekord u 2020. i 2021. godini, od 101,5% BDP, odnosno 103,2% BDP. Pored toga, prosečan ukupan fiskalni deficit će porasti na 13,9 % BDP ove godine, što je za 10 procentnih poena više u odnosu na 2019.
Iako su ekonomisti opravdavali prve pakete pomoći privredi, sada smatraju da treba biti veoma oprezan jer je javni dug već dosta porastao, a pitanje je koliko bi dalje tako nešto bilo podnošljivo.
Takav je i stav dela stručne javnosti u Srbiji, gde član Fiskalnog saveta Srbije, Nikola Altiparmakov, ističe da je sada bitno štedeti, jer se ne zadužuju sve zemlje po istim cenama.
“Mi nećemo moći da imamo nivo javnog duga koji mogu evropske zemlje, da recimo stiže i do 90 odsto i moraćemo u tom smislu da budemo obazriviji i štedljiviji. Činjenica je da se zemlje koje su izvan Evropske unije na tržištima zadužuju po višim kamatnim stopama nego zemlje EU. To je zato što one iza sebe imaju Evropsku centralnu banku i uniju da ih pomognu, i sada je situacija da se formalno Italija koja ima javni dug od 150 odsto zadužuje jeftinije od Srbije jer ECB štampa pare i kupuje obveznice Italiji. I susedna Hrvatska se zadužuje jeftinije od nas iako će do kraja godine njihov javni dug da bude 90 odsto, a naš 60”, rekao je on za "Blic".
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.