CRNE SLUTNJE: Evropska privreda je bolesnija nego što se mislilo

Evrozona će pasti 2020. godine i zatim se oporaviti 2021, kada se predviđa manji rast nego što se mislilo nedavno - od 6,1%, objavila je danas Evropska komisija, u prognozi koja je pesimističnija nego u prethodnom izveštaju početkom maja.

"Ekonomski uticaj izolacije je teži nego što smo predvideli na početku. I dalje se krećemo kroz nemirne vode i suočeni smo sa brojnim rizicima, uključujući novim velikim talasom infekcija covid-19", rekao je potpredsednik Evropske komisije, Valdis Dombrovskis, u saopštenju.

Početkom maja Evropska komisija je prognozirala pad BDP-a od 7,7% 2020. i zatim oporavak i rast od 7,4% 2021. godine u zemljama Evrozone.

HRVATI PRI DNU

I Hrvatsku čekaju još teže posledice pandemije nego što se ranije mislilo. Pad BDP-a biće čak 10,8% (da bi sledeće rast bio 7,5%) i jedino će Italija (11,2%) i Španija (10,9%) imati veći pad od Hrvatske. U najnovijem izveštaju Evropske komisije, uz letnje prognoze, navodi se da je hrvatska ekonomija pre izbijanja krize bila otpornija nego uoči globalne finansijske krize 2008. godine, ali je problem turizam, za koji Evropska komisija predviđa da će i tokom sledeće godine biti u problemima zbog nastavka poremećaja u međunarodnom putnom saobraćaju.

"Ova predviđanja pokazuju razorne ekonomske posledice ove pandemije", rekao je evropski komesar za ekonomiju Paolo Đentiloni.

Tri zemlje, Italija, Španija i Francuska posebno su pogođene ovom recesijom sa očekivanikm padom BDP-a od preko 10% 2020. godine.

Tako se očekuje da će italijanski BDP pasti 11,2% (da bi porastao 6,1% 2021), španski 10,9% (7,1%), dok bi u Francuskoj BDP mogao pasti 10,6% ove godine (porasti 7,6% 2021.)

Nemačka je među zemljama kao što su Luksemburg, Malta i Finska, za koje se očekuje da će bolje ograničiti ekonomski pad, i za Berlin se ove godine očekuje smanjenje BDP-a od 6,3% i oporavak od 5,3% 2021. godine.

"U drugom tromesečju 2020. ekonomska proizvodnja se, kako se očekuje znatno više smanjila nego u prvom tromesečju. Ipak prvi podaci iz maja i juna nagoveštavaju da je možda najgore prošlo. Oporavak bi trebalo da ojača tokom drugog polugođa, iako je on nepotpun i nejednak među državama članicama", navela je Evropska komisija.

Brisel je istovremeno naglasio da su "rizici" za rast i dalje "izuzetno visoki" ukazujući da je u velikoj meri nepoznato koliko će pandemija trajati i koliki će joj biti obim kao i koje restriktivne mere će se pokazati potrebnim u budućnosti. Komisija za sadau svojim prognozama polazi od principa da neće biti drugog talasa infekcija.

Drugi rizici, ocenjeni kao "znatni" takođe opterećuju tržište rada, solventnost firmi i stabilnost finansijskih tržišta, što će sve uticati na privredni rast.

Sa druge strane brzo nalaženje vakcine protiv korona virusa i postizanje sporazuma zemalja članica EU o planu podsticaja privrede koji je predložila Evropska komisija bi pozitivno uticale na privredni rast, navodi se u saopštenju.

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.

TAGOVI