Na kraju aprila ove godine, javni dug je iznosio 24,6 milijardi evra, i imao je udeo u BDP od 52,4%.

U maju dug je porastao za oko 2,2 milijarde evra, a njegov udeo u bruto domaćem proizvodu je uvećan za 4,8%, prenosi BIZlife.

Na kraju januara ove godine, javni dug je iznosio 24,2 milijarde evra, a na kraju decembra 2019. godine, 23,9 milijardi, što je činilo 52% BDP.

Na sajtu Uprave za javni dug Ministarstva finansija poslednji podatak je kvartalni izveštaj za prvo tromesečje ove godine i u njemu stoji da je dug krajem maja bio 24,3 milijarde evra, od čega je unutrašnji dug bio 10,2 milijarde a spoljašnji 12,6 milijardi evra (direktne obaveze), uz što idu i unutrašnje indirektne obaveze (garancije) od 176 miliona i spoljašnje od 1,3 milijarde evra.

Ovo pokazuje da je država morala da se zadužuje radi borbe sa posledicama pandmije covid-19. Troškovi su veliki za zdravstveno zbrinjavanje populacije ali i za otklanjanje posledica po ekonomiju zemlje.

Ekonomski paket koji je Vlada planirala za saniranje ekonomskih posledica je težak više od 5 milijardi evra, a jedna od mera – isplata minimalne zarade za sve zaposlene u malim i srednjim firmama kao i dela zarade kod velikih – završava se danas. Samo u tu svrhu država je u poslednja tri meseca dala 800 miliona evra.

Pri donošenju ekonomskog antikriznog plana rečeno je da će se on finansirati iz dosadašnjeg suficita ali i dodatnog zaduživanja na finansijskom tržištu kod kuće i u svetu.

Cilj je da i pored zaduživanja javnu dug ne pređe 60 odsto BDP, a to je cilj koji će teško biti ostvarij po mišljenju nezavisnih ekonomskhi analitičara.