Prema poslednjim raspoloživim platnobilansnim podacima Narodne banke Srbije, ukupan priliv po osnovu doznaka u periodu od januara do septembra 2020. godine iznosio je 2,2 milijarde evra, što je za 422,3 miliona manje u odnosu na isti period lani.
"Manji priliv doznaka posledica je pandemije korona virusa i njenog nepovoljnog uticaja na ekonomska kretanja u zemljama u kojima dominantno radi naša dijaspora. Prilivi doznaka niži su ne samo u Srbiji, već i na globalnom nivou", objašnjavaju u Narodnoj banci Srbije.
Iz centralne banke ističu da je uticaj pandemije na kretanja doznaka dvojak. Pre svega, pad bruto domaćeg proizvoda u zemljama iz kojih se šalju doznake utiče nasmanjenje raspoloživih sredstava koje ljudi mogu da izdvoje i da pošalju u matične zemlje.
"Dodatno, i same mere ograničavanja kretanja u cilju suzbijanja širenja virusa, otežavaju prenos dela doznaka koji se ne obavlja putem zvaničnih kanala, odnosno novca koji dijaspora donosi u gotovini", ističu iz NBS.
Najviše doznaka iz Nemačke
Podsetimo, još u prvom talasu korona virusa, u martu i aprilu, u Srbiju se prvenstveno iz zemalja Zapadne Evrope vratilo oko 400.000 gastarbajtera. Mnogi od njih još uvek su u domovini, pošto pandemija ne jenjava, a evropske države su u više navrata primenjivale različita ograničenja i "lockdown", radi sprečavanja daljeg širenja virusa.
Ipak, najviše doznaka u prvoj polovini 2020. godine stiglo je iz Nemačke, evropske zemlje u kojoj živi i radi najviše Srba – 377 miliona evra. Iz Švajcarske je uplaćeno 169 miliona evra, iz Austrije 109 miliona evra, a iz SAD, gde živi čak 650.000 Srba, do avgusta je stiglo 95 miliona evra.
Što se tiče odliva novca, od januara do avgusta iz Srbije je poslato 161,6 miliona evra, što je u odnosu na isti period prošle godine rast od 11,7 miliona evra ili 7,8 odsto.
Podsetimo, u poslednjih nekoliko nedelja postala je aktuelna ipriča o tome da li gastarbajteri treba da plaćaju porez.
Prema važećem Zakonu o porezu na dohodak građana, Srbija porez i doprinose za penzijsko i zdravstveno osiguranje može zahtevati od državljana koji rade i žive u inostranstvu.
Član 7 ovog zakona propisuje da je obveznik poreza na dohodak građana rezident Republike Srbije, za dohodak ostvaren na teritoriji Republike Srbije i u drugoj državi. Naime, svi državljani Srbije koji potpadaju pod definiciju rezidenta dužni su da plate porez i doprinose.
A zakon kaže da je rezident fizičko lice koje na teritoriji Republike Srbije ima prebivalište ili centar poslovnih i životnih interesa, ili na teritoriji Srbije, neprekidno ili sa prekidima, boravi 183 ili više dana u periodu od 12 meseci koji počinje ili se završava u odnosnoj poreskoj godini.
Kako su objasnili iz Udruženje frilensera i preduzetnika Srbije, formulacija “ili” znači da je dovoljno da ispunite jedan od gore navedenih kriterijuma, kako biste po zakonu bili tretirani kao rezident koji mora da plaća porez i doprinose. Na primer, ako ste se preselili u Nemačku pre deset godina i radili tamo, ali niste odjavili prebivalište iz Srbije. Ili ste odlazili na privremen rad u neku zemlju Evropske unije na 90 dana, vraćali se u Srbiju, a onda opet išli na rad.
Bez obzira na to što ste platu zaradili u inostranstvu, Srbija vas obavezuje da njoj platite porez i doprinose za PIO i zdravstveni fond.
(Mondo/Blic)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.