Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) saopštio je da obilazeći markete u Srbiji nigde nisu uspeli da nađu med iz uvoza. Iako imaju podatke da su tri firme samo ove godine uvezle iz Moldavije i Ukrajine 403 tona meda, javno su postavili pitanje gde je nestao taj med iz uvoza, kako to da ga nema u marketima i da li je taj uvozni med pravilno deklarisan u daljem prometu.
"Javnost traži odgovore. Mi čekamo", navodi se u nedavno objavljenom saopštenju SPOS-a. Ova organizacija je, inače, pozvala domaće trgovce da dostave ponude za ekskluzivnu prodaju meda iz njihovog pogona koji garantuje, naveli su, poreklo i kvalitet meda.
Objašnjavajući da je u eri hrane sve lošijeg kvaliteta, srpski med praktično jedina namirnica koja na našu trpezu stiže bez prerade, aditiva i konzervansa, onakav kakvog su ga proizvele pčele. Međutim, od ove godine je, tvrde, počeo masovni uvoz meda iz Moldavije i Ukrajine, često po cenama koje jednostavno nisu moguće. Recimo, med iz Ukrajine je uvezen po 1,15 evra za kilogram, što je niža cena od one po kojoj se otkupljuje od tamošnjih pčelara, podsetili su iz SPOS-a.
Radi zaštite srpskih potrošača meda i srpskih pčelara, Savez pčelarskih organizacija Srbije, osnovan pre 123 godine, uveo je dobru pčelarsku praksu kao standard kvaliteta. Pčelari Saveza, gajeći pčele prema ovom standardu, dobijaju pčelinje proizvode garantovanog kvaliteta. Nijedna država na svetu nije sprovela ovakvu sledljivost meda kao Srbija, navode u ovoj organizaciji.
Kako da znate da ste kupili domaći med?
Osim jedinstvene tegle kojoj se garantuje da je med kupljen od pčelara Srbije, sistem je zaokružen pogonom „Naš med” preko koga se obezbeđuje plasman meda direktno od pčelara, bez posrednika.
Ulazne cene meda u markete kreću se od 300 do 500 dinara. I ovde se postavlja pitanje kako je to moguće. Recimo, otkupna cena bagremovog meda je trenutno 770 dinara, jer med ima svoju proizvodnu i tržišnu cenu. A gde su marže trgovina od minimum 25 odsto, porez na med od 10 procenata, ogromni troškovi otkupa, pakovanja i distribucije, pitaju u SPOS-u i ističu da je zbog niskog poverenja potrošača promet meda kroz trgovine mali. Od toga, kažu, štetu imaju i pčelari, i trgovci, i potrošači, a profitiraju samo falsifikatori meda.
Oni objašnjavaju da kupovina meda ispod realne tržišne cene znači da verovatno nisu ni kupili med.
Ako vam je već stalo do mešavine šećera i vode, a ne do biološki aktivne materije kakva je med, onda lepo kupite kilogram šećera za 60 dinara, dodajte mu malo vode i kuvajte, jer zašto biste šećerni sirup plaćali papreno, kad je jeftin, navode u SPOS-u.
Pčelari kažu da trgovci imaju priliku da pokažu odgovornost i poštovanje prema potrošačima i drastično povećaju prodaju meda u trgovinama, zahvaljujući poverenju u standarde kvaliteta.
Pogon za prikupljanje i plasman meda pčelara SPOS-a „Naš med“ ulagaće najmanje jedan odsto od veleprodajne cene tegle za lečenje dece od retkih bolesti, a najmanje pet procenata u marketing i promociju svog proizvoda, što bi trebalo da podigne prodaju i donese korist pčelarima i trgovinama.
(Mondo/Politika)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.