Kada se za koji dan okonča prodaja Komercijalne banke slovenačkoj Novoj ljubljanskoj banci (NLB), koja je inače u vlasništvu američkih investicionih fondova, za njene klijente se ništa neće promeniti. Oni će nastaviti da izvršavaju obaveze kao i do sada s tim što će ih banka obavestiti da je došlo do promene vlasnika što nikako ne utiče na odnos poverilac dužnik.
Drugačije i ne može biti jer tako predviđa Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga po kome klijenti ne smeju da trpe zato što banke menjaju vlasnike.
Da je drugačije na finansijskom tržištu bi nastao pravi haos s obzirom na to koliko je banaka u poslednje dve decenije promenilo vlasnika, a i na činjenicu da se u slučaju Komercijalne banke radi o najvećoj domaćoj banci u kojoj je otvoreno dva miliona računa što fizičkih lica, što privrede, u kojoj je baš zbog činjenice da je domaća banka položen i najveći iznos štednje… Ova banka zauzima oko 12,5 odsto tržišta i uvek je u samom vrhu profitabilnosti bankarskog sektora.
Njeni korisnici jedino mogu da očekuju da će im u dogledno vreme biti promenjeni platni instrumenti, jer će se banka ubuduće zvati NLB komercijalna banka pa će tako morati da piše i na čekovima, karticama, platnim računima…
Klijenti banaka kod nas već su naviknuti da banke menjaju vlasnike, ali i da jedna drugoj prodaju potraživanja, odnosno kredite prema fizičkim i pravnim licima.
Mnogima se dogodilo da su zaspali kao klijenti jedne banke, a da su sutradan osvanuli kao korisnici bankarskih usluga neke druge. I to ne svojevoljno.
Za naše uslove je svakako živo sećanje o propasti, odnosno stečaju, nekoliko državnih banaka kada su klijenti fizička lica Agrobanke, Razvojne banke Vojvodine i Privredne banke Beograd završili u Banci Poštanska štedionica.
Jedna od velikih transakcija na bankarskom tržištu u poslednje vreme, pre prodaje Komercijalne, bila je kada su grčki vlasnici prodali Vojvođansku banku mađarskoj OTP banci. Nedugo potom mađarska banka kupila je ovdašnju Sosijete ženeral banku, jer je francuska grupacija rešila da izađe ne samo iz Srbije, već i iz regiona tako da OTP sada ima dva velike banke i postala je druga banka po tržišnom učešću.
U ovoj godini i jedna mala banka kakva je novosadska Oportjuniti banka dobila je novog vlasnika – holandski fond.
Veliko "prometovanje" banaka bilo je pre nekoliko godina kada su, zbog finansijske krize u matičnoj zemlji, prodavane grčke banke ne samo u Srbiji, već i regionu. Alfa banku kupila je AIK banka, a zatim je potraživanja Alfa banke prema fizičkim licima prodala Sosijete ženeral banci. Podsećanja radi, Sosijete je bila "utočište" i za kredite fizičkih lica belgijske KBC banke kada je napustila srpsko tržište. Sličan primer prodaje samo dela kreditnog portfolija bio je kada je nemačka Prokredit banka prodala kredite fizičkih lica Inteza banci.
I grčka Pireus banka otišla je sa tržišta, a kupila ju je domaća Direktna banka koja je ranije postala vlasnik Findomestik i Kragujevačke KBM banke.
Na tržištu sada posluje Adiko banka, takođe u vlasništvu stranih investicionih fondova koja je ovde stigla kupovinom Hipo Alpe Adrija banke. Jubmes banka takođe je promenila vlasnika i sada se zove Alta banka.
Nekadašnja Moskovska banka sada je Api banka, a kiparska Marfin banka dobila je novog vlasnika Ekspo banku koja se vodi kao matično češka banka. Na naše tržište ušla je i turska Halk banka kupovinom Čačanske banke.
Stručnjaci kažu da su sve ove transakcije doprinele konsolidaciji finansijskog tržišta pa sada prvih deset banaka zauzima 85 odsto tržišta, dok je pre svega nekoliko godina ovaj broj tržišnih učesnika činio oko 70 odsto tržišta.
Nakon preuzimanja Komercijalne banke trend će biti usporen jer nema najava da bi neka od krupnijih banaka mogla biti ponuđena na prodaju.
(MONDO/Politika)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.