U bankama je slobodnih sefova jako malo i oni kojima su potrebni moraju da se poprilično informišu o tome.
Sugrađanka koja je pre nekoliko dana došla sa sinom u banku u nameri da ga ovlasti da on ubuduće umesto nje koristi sef i dobije ključ, iznenadila se kada je čula da to banka ne praktikuje. Objasnili su jo da može da bira ili da se na nju i dalje vodi sef, ili da sin bude stavljen na listu onih koji potražuju sef s tim što to čekanje može da potraje i po godinu dana. Jer je zahteva mnogo, a sefova malo.
Objasnila im je da duže vreme neće biti u zemlji i da zato želi sina da ovlasti da koristi sef, ali je shvatila da od tog posla nema ništa. Naime, kako su joj objasnili, sef nije njeno vlasništvo, te s toga ne može da ovlasti nikog drugog, već da sin podnese zahtev za drugi sef.
Bilo kako bilo, tek u bankama je slobodnih sefova jako malo i oni kojima su potrebni moraju da se poprilično informišu o tome. Ili da se načekaju da se neki oslobodi. Situacija se ne menja godinama, a razlog je svakako i to što mnoge banke, i to one najveće, ne nude takvu uslugu.
Što se tiče trenutne situacije sa pandemijom kada neko ne želi lično da koristi sef, već želi nekoga od najbližih iz porodice da ovlasti, potrebno je klasično ovlašćenje overeno kod notara, uz to da ovlašćeno lice poseduje ključ od sefa.
U sefovima se najčešće čuvaju dragocenosti – hartije od vrednosti, nakit, zlato, plemeniti metale ili porodično nasleđe, u čiji sadržaj banka nema pravo uvida. Banke, inače, klijente ne savetuju da u sefovima drže novac. Banka ima ključ, ali ne sme bez dozvole suda da ga upotrebi, niti da kontroliše sadržaj sefova.
U jednoj banci, u kojoj takođe ima malo slobodnih „čuvara vrednosti”, kažu da korisnik sefa s bankom zaključuje poseban ugovor, s detaljnim uslovima korišćenja sefa. Ugovor se zaključuje na određeni rok, koji ne može da bude kraći od mesec dana. Sefom se može rukovati lično, ili preko jednog ili više ovlašćenih lica. Ukoliko korisnik sefa (domaće ili strano fizičko lice) ima otvoren tekući račun, prilikom ugovaranja, potpisuje trajni nalog kojim ovlašćuje banku da može zadužiti račun za iznos dospelih mesečnih naknada za zakup sefa.
Ukoliko nema otvoren tekući račun, potrebno je da deponuje 100 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan polaganja depozita o čemu sa bankom potpisuje poseban ugovor. U slučaju pravnih lica samo oni koji su klijenti banke mogu da zakupe sef, pri čemu se ne otvara trajni nalog, odnosno ne polaže garantni depozit. Ova banka izdaje sefove građanima i pravnim licima na deset lokacija u Srbiji, od kojih je pet u Beogradu, a ostale su u Pančevu, Vršcu, Kruševcu, Vrbasu i Novom Pazaru.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
(Mondo/Politika)
