U toku je akcja suzbijanja falsifikata meda, a poslednji se na udaru našao takozvani "borov med" koji je već duže vreme predmet ozbiljnih rasprava među kupcima.
Naime, dok se jedni kunu u njegove lekovite sposobnosti, drugi pak tvrde da borov med u Srbiji ne postoji, odnosno da je u pitanju potpuno drugi proizvod koji ne bi smeo da se, kako tvrde, tako naziva.
Istina, borov med postoji, ali ne i u Srbiji. Nama najbliži borov med može da se nađe u Grčkoj, na Tasosu, dok najkvalitetniji sa najdužom tradicijom postoji u Sibiru.
Tako se kod nas pod nazivom "borov med" prodaje proizvod koji nema nikakve veze sa pčelama, već se sprema od šećera i iglica zimzelenog drveća.
Inače, borov med je na dobrom glasu i tražena je roba, zato se vrlo često falsifikuje. Pošto se često može naići na "borov med", obmanuti ljudi bez iskustva to kupuju, posebno još ako je cena niska! Tako zbog neobaveštenosti, kupci u našoj zemlji često kući nose falsifikate koji nisu videli pčelu ni na slici, koji daju svojoj deci u nadi da će im pomoći u nečemu, pojačati imunitet i slično.
U borbu protiv ovakvog "meda" uključili su se i pčelari koji na njega ne gledaju išta drugačije nego kao na još jedan u nizu falsifikata.
"Upravo smo dobili informaciju od našeg pčelara sa Zlatibora, da na zlatiborskoj pijaci više nema borovog meda, od kako im je inspekcija ovih dana oduzela nepostojeći 'borov med', jer je sada deklarisan kao borov sirup, što je oduvek i bio, a građani su decenijama obmanjivani da se radi o borovom medu, koga u Srbiji nema", kažu u Pčelarskoj organizaciji Srbije.
Oni objašnjavaju da borove medljike ima jako retko i u minornim količinama, jednom u više godina, ali su zato neobavešteni kupci pojeli ogromne količine lažnog "borovog meda" prethodnih godina.
Inače, sam borov med nastaje kada se iz borovih iglica, usled uticaja posebne vrste insekata karakteristične za mali broj područja, počnu da izlaze biljni sokovi, poznati kao "medna rosa". Kišnice moraju da se nalaze u borovoj šumi baš u periodu kada se luče ovi sokovi, a to je 20-ak dana godišnje, najčešće u maju.
I dok je ovako nastali med jedan od najzdraijih za ljude, za pčele zna da bude poguban ako se na ispaši ostave duže, jer im uništava probavni trakt. Sa jedne paše, po košnici može da se sakupi samo dva, tri kilograma ovog meda. Inače, za borov sirup pčele nisu potrebne, a ni insekti.
"Potrebno je otići u šumu u maju, ubrati mlade borove iglice sa mesta za koje znamo da nije zagađeno saobraćajem, ili nekim drugim otrovima. Iglice se kuvaju u vodi, posle se doda šećer i kuva se do gustine meda. Mi ga prodajemo kao borov 'med' sa znacima navoda i napominjemo kupcima da pčele video nije, ali da mu to ne umanjuje blagotvornost", kaže jedan od proizvođača.
(Mondo/Telegraf)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.