KUPUJEMO "MAČKU U DŽAKU"! U Srbiji se med MEŠA - varaju nas na najpodmukliji način, Evropa hoće da interveniše! | Mondo Portal

  • Izdanje: Potvrdi
Emisije
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

izmena propisa

KUPUJEMO "MAČKU U DŽAKU"! U Srbiji se med MEŠA - varaju nas na najpodmukliji način, Evropa hoće da interveniše!

Autor Marija Ivetić
Autor Marija Ivetić

Na našem tržištu se mešavine meda deklarišu na isti način kao i u EU, a pčelari kažu da bi promene propisa donele više koristi za potrošače.

Izvor: MONDO/Stefan Stojanović

Evropska unija će pokrenuti pitanje drugačijeg označavanja meda koji se prodaje na ovom tržištu kako bi se sprečile manipulacije i prevare potrošača. Po dosadašnjim propisima, med je mogao da se obeležava isto bez obzira na to da li je dobijen mešanjem meda proizvedenog u EU i onog koji je stigao van granica EU, bez obaveze da se navedu tačni procenti ili precizna zemlja porekla.

"U praksi to znači da proizvod koji ima jedan odsto evropskog meda i 99 odsto uvoznog meda može biti označen kao „mešavina EU i ne-EU meda”. To otvara prostor za manipulacije, prevare potrošača i otežava život domaćim proizvođačima meda", izjavila je Biljana Borzan, predstavnica Odbora za zaštitu potrošača EU. Prema njenim rečima, gotovo polovina meda na evropskom tržištu se uvozi iz Kine, a istraživanja su pokazala da je 20 odsto uvoznog meda sumnjivog kvaliteta i sadrži dodatke poput šećernog sirupa.

Borzan je u saopštenju navela da je prosečna cena kilograma kineskog meda oko 1,5 evra, dok se onaj proizveden u EU prodaje za oko četiri evra. Tamošnji proizvođači upozoravaju kako je jedan od razloga takvoj ceni dodavanje šećernog sirupa i drugih sastojaka. Za razliku od kineskih proizvođača, oni se moraju pridržavati strogih pravila, a uvozne kontrole nisu dovoljno jake da spreče uvoz meda koji nije u skladu sa evropskim standardima.

Možda će vas zanimati

Borzan je Evopskom parlamentu već uputila predlog da se što pre promene pravila EU za označavanje porekla meda.

"Kako bismo zaštitili građane od prevara, a domaće proizvođače od nelojalne konkurencije, moramo promeniti sistem, na primer uvođenjem označavanja tačne zemlje porekla ili procenata različitog meda u mešavini. Strategija „Od polja do stola” otvara te mogućnosti, a Slovenija je najavila da će to pitanje pokrenuti kad preuzme predsedanje Većem EU u drugoj polovici 2021.

U Srbiji se mešavina meda deklariše na isti način kao i trenutno u Evropskoj uniji što je, prema mišljenju pčelara, neprihvatljivo.

"Mislim da su neke zemlje već promenile ova pravila i uveli obavezu navođenja zemlje porekla. Sa procentima bi bilo još bolje i preciznije", izjavio je Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije.

U Evropskoj uniji med je još pre dve godine mogao da se poručiti na veliko iz Kine po najnižoj ceni od 1,4 evra za kilogram, što je bilo znatno jeftinije od proizvođačke cene pravog, kvalitetnog meda. Iz tog razloga tržište mnogih evropskih država preplavljeno je kineskim medom, to jest uglavnom mešavinama više vrsta meda. Ovakvo stanje praktično je postala konstanta na evropskom tržištu gde je, pre nekoliko godina, zabeležena minimalna cena kineskog meda od 0,9 evra po kilogramu.

Prema tadašnjim informacijama iz Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS), bilo je primera sa hrvatskog tržišta gde se na deklaracijama moglo videti da je u teglu spakovan med iz više zemalja. Nekada i iz čak deset. Takav med uglavnom je minimalnog kvaliteta koji se zahteva propisima, ali daleko iza izvornog domaćeg meda. U ovom medu dijastaza, mera prisustva pčelinjeg enzima u medu, iznosi osam jedinica, a u domaćem može biti 12, 15 pa i znatno više od 20. Kina je uz EU najveći svetski proizvođač meda. Ali bez obzira na to, pčelari tvrde da tako nisku proizvođačku cenu nije moguće postići ako se poštuju principi pravilne proizvodnje meda u kojoj nastaje kvalitetan proizvod. Još 2019, zbog problema u pčelarstv, Evropska unija je najavila da će u cilju spasavanja ovog sektora, koji zapošljava sve manji broj ljudi, od 2020. do 2023. izdvojiti 240 miliona evra, što je za 11 odsto više nego u prethodnom trogodišnjem periodu. Svaka država ima zadatak da izradi svoj nacionalni program podržan od EU iz čijeg će zajedničkog budžeta dobiti 50 odsto novca za pospešivanje proizvodnje meda.

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.

(Mondo/Politika)

Pročitajte i ovo

Tagovi

Inicijalizacija u toku...

Komentari 2

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

NeckoPerecko

Varaju nas u svemu. Od vazduha, do plata i idealnog zivota. Med nam jos dodje kao neslana sala.

dr

@NeckoPerecko kaznite ih ..na licu mesta

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU