Ako trenutno želite da uđete u posao sa voćem i zaradite, najbolje je da birate kruške, kažu poljoprivredni stručnjaci. Ako se vrsta voća dobro odabere, zarade dostižu i cifru od nekoliko desetina hiljada evra.
Iako sve veći broj ljudi bira "modernije voće", poljoprivredni stručnjak i uzgajivač krušaka Marijan Novaković (61) kaže da je ovo voće zapravo isplativije od svega, ali treba znati jednu "caku".
"U Srbiji imamo zastarele vrste krušaka i sisteme po kojima se one gaje. To je jako teško izvesi, jer imaju manje prinose i kvalitet u odnosu na druge vrste. Zato je potrebno odabrati vrstu za kojom vlada potražnja svuda i čiji kvalitet zadovoljava tržište, trgovinske lance i preprodavce, kao što su italijanske vrste", savetuje poljoprivrednik.
Kako bi se počeo posao sa isplativim vrstama krušaka, potrebno je finansijsko ulaganje. Ipak, uložena sredstva se gotovo dupliraju kada dođe do prinosa, kaže Marijan.
"Potrebno je kupiti sadnice, sadni materijal, obezbediti navodnjavanje, sadnju i negu. Sve to za jedan hektar zemlje može da košta i do 10.000 evra. Ipak, rod kreće već u trećoj godini i tu se već ulaganje isplati. Gotovo da se već u prvom prinosu sve vrati. Prinos za jedan hektar je prosečno 10 tona, cena oko 100 dinara. Nakon toga, svake godine, prinos je veći. Svake naredne godine može da se očekuje i 30 tona, pa se zarada duplira", tvrdi on.
Inače, kada se bira vrsta voća koja će nam doneti zaradu, treba da uzmemo u obzir ne samo stanje na srpskom tržištu i cene, već situaciju u drugim zemljama.
"Najbolje je odabrati ono voće kojeg nema dovoljno u okolnim zemljama, sa kojima možemo da organizujemo izvoz. Na taj način, povećaće se profit. Zato treba da se odabere kruška koja se prodaje u Evropi i čija je cena jedan evro odnosno 100 dinara, ako hoćete da zaradite više. U suprotnom, cene krušaka koje se uobičajeno gaje na našem tržištu je najviše 50 dinara, i takve voćke možete prodavati, ali će zarada biti slabija", objašnjava poljoprivrednik.
Ako neko odabere da gaji kruške, treba da zna da su vrste koje donose najveću zaradu zapravo poreklom iz Italije, ali se ispostavilo da dobro uspevaju na našem podneblju.
"To su turandot i karmen, za koje se ispostavilo da donose mnogo veće profite nego kruške koje su se do sada gajile u Srbiji. Pojedini voćari kažu da im je profit povećan čak tri puta. Osim toga, period kada kod nas sazrevaju tačno se poklapa sa periodom nedostataka ove vrste na drugim tržištima. To znači da smo u prenosti, jer praktično nemamo konkurenciju", tvrdi Novaković.
Ono u čemu se najčešće greši kada neko tek uđe u posao sa gajenjem nekog voća, jeste to što bira voće za industrijsku proizvodnju.
"One često zahtevaju drugačiji tretman i savremene metode, ali se to svakako isplati. Treba obratiti pažnju na to što je uzgajanje i mehanizacija često druigačija od tradicionalnih vrsta na našem tržištu, pa je najbolje posavetovati se sa stručnjakom i ne oslanjati se na tuđe iskustvo, jer je svaka sorta drugačija", objašnjava naš sagovornik.
Kako kaže, mnogi mladi ljudi u Srbiji počinju da shvataju sistem rada i prodaje voća, trude se da modernizuju proizvodnju i obezbede izvoz.
"Jedna od prednosti je što država subvencioniše troškove za sadni materijal, sisteme za navodnjavanje i mehanizaciju. To je privuklo i mlade ljude da se bave voćarstvom. Oni su često pametniji od nas, slušaju stručnjake, nije im žao da daju novac i ulože u mehanizaciju. Kada se toliko trudiš i proveravaš situaciju na tržištu, ne možeš da ne uspeš", kaže Novaković.