Srbija u vlasništvu ima ukupno 36 tona zlata, druga na Balkanu je Severna Makedonija sa 6,8 tona zlatnih rezervi, zatim slede Slovenija sa 3,17, Bosna i Hercegovina sa 2,98 tona, pa Crna Gora sa 1,09 tona, dok je Hrvatska ostala bez svojih zlatnih rezervi.
Prema podacima Narodne banke Srbije, od 2013. godine zlatne rezerve u našoj zemlji porasle su za 20,7 tona ili 1,1 milijardu evra, a samo u poslednje dve godine rezerve Srbije uvećane su za 12 tona zlata.
BiH raspolaže sa oko tri tone zlata koje su u nadležnosti Centralne banke BiH, a ekonomista Igor Gavran navodi da bi bilo dobro povećati obim zlatnih rezervi, jer je monetarno zlato najtradicionalniji oblik rezervi kojim centralne banke garantuju za vrednost nacionalne valute, zajedno sa ostalim deviznim rezervama.
Ovu funkciju imaju i zlatne rezerve Centralne banke BiH, iako čine tek mali deo ukupnih deviznih rezervi i dobro je što ih BiH ima, rekao je on za Dnevni avaz.
On smatra da bi bilo dobro povećati obim zlatnih rezervi, odnosno monetarnog zlata, ali ne u trenutnim kriznim vremenima kada je cena svakako visoka, već kao deo dugoročne strategije unapređenja stabilnosti povećanja ukupnih deviznih rezervi.
"Dobro je da nismo u nepovoljnoj situaciji kao Crna Gora, da založimo zlato kao garanciju za zaduženje, ali ni kao Hrvatska koja je brzopleto rasprodala svoje monetarno zlato kada je cena bila daleko niža nego danas i tako je izgubila stotine miliona evra razlike, koliko bi mu vrednost porasla", precizirao je Gavran. Prema pisanju lista, nije dostupan podatak hoće li doći do pojačavanja zlatne rezerve u BiH.
Hrvatska koja je na poslednjem mestu u regionu sve svoje zlatne rezerve rasprodala je još 2001. godine.
Crnogorske rezerve zlata, koje su nasleđene od nekadašnje SFRJ, nisu povećane ni za gram i ne nalaze se u zemlji već su založene za kredit.
Što se tiče drugih okolnih zemalja, Mađarska je postala jedna od tri zemlje sa najvećim zalihama zlata u Centralnoj i Istočnoj Evropi nakon što je u martu utrostručila rezerve na 94,5 tona.
Iz Centralne banke Mađarske navode da je povećanje zaliha zlata nastavak dugoročne strategije usvojene 2018. godine, kada su zlatne rezerve uvećane deset puta, sa 3,1 tone na 31,5 tona, nakon čega su ostale na tom nivou više od dve godine.
Analitičari navode da ovaj plemeniti metal služi kao oblik zaštite od inflacije na duži rok, a sada se pojačana kupovina može dovesti u vezu i sa korona krizom.
Međunarodna rejting agencija Fič predviđa da će cena zlata ove godine pasti sa 1.734 na 1.600 dolara za uncu, a 2022. godine smanjiti se na 1.400 dolara zbog povećane potražnje usled investicionih tokova i kupovine od centralne banke.
(MONDO)