Veliki trgovinski lanci poslednjih pet godina "okupirali" su gradove, nakon čega se postavlja pitanje hoće li mali trgovci opstati ili ćemo ubuduće kupovati samo u marketima.
Kada god dođe neki novi lanac dešava se da se u krugu od nekoliko kilometara zatvaraju male radnje. S druge strane, veliki marketi mogu da "nateraju" male privatnike da podignu kvalitet usluge, kaže za MONDO ekonomski stručnjak Goran Terzić.
UGROŽENI I CVEĆARI I POSLASTIČARI
Trgovac Aleksandar Pavković koji drži tri samostalne trgovinske radnje, kaže za MONDO da nema ništa protiv velikih trgovinskih lanaca, ali se moraju ustanoviti pravila.
"Sigurno će biti teže što ih više bude bilo. U manjim mestima i gradovima, ako se otvori neki veći lanac koji nudi širi asortiman robe i samim tim ima povoljnije cene, ostali mogu samo da pakuju kofere i menjaju delatnost, to je prosto tako. Zato treba dobro proceniti kada se daju dozvole za otvaranje lanaca, jer će veliki broj ljudi potencijalno ostati bez posla. Pošto trgovinski lanci imaju sve, ugroženi su oni koji prodaju prehranu, kolače, garderobu, kozmetiku, parfimerije, prodaje cveća, bicikala, bukvalno svi trgovci" , tvrdi Pavković.
"MALI" MORAJU DA PONUDE NEŠTO KUPCIMA
Trgovinski lanci imaju asortiman koji je veći i drugačiji od onog koji može da se nađe u radnjama. To je jedan od razloga zbog kojih sigurno zauzimaju oko 15 ili 20 odsto tržišta u Srbiji, kaže ekonomista Goran Terzić za MONDO.
"Mnoge analize pokazale da se povećavanjem učešća velikih trgovinskih lanaca smanjuje broj maloprodavaca. Zbog toga mali trgovci moraju da pronađu način da opstanu i da se izbore za svoj prostor na tržištu. To može da bude marketing, reklama, drugačija roba, lokacija, brzina usluge, neke povoljnosti za trgovce koje bi ih privukle. Stvari svakako ne mogu da ostanu onakve kakve su bile i nešto mora da se menja. Ozbiljni domaći lanci mogu ostati i opstati i kada dođu stranci.", kaže Terzić.
SVIMA DOBRO, OSIM PROIZVOĐAČIMA?
Ono što je dobro jeste da će dolazak novih trgovinskih lanaca uticati na privredu, jer će se povećati konkurencija. Konkurencija je korisna, jer dolazi do povećane ozbiljnosti i zalaganje, kaže naš sagovornik.
"Moguće je da će doći do isključivanja monopola i da će građani zapravo imati veći izbor i niže cene. Kod lanca diskonta cene su 20 do 30 odsto niže, niže su i marže, nego kod tradicionalnih supermarketa i hipermarketa. Postojanje konkurencije na tržištu je prednost, jer se vrši pritisak da se smanjuju troškove, poboljšava kvalitet proizvoda i koriguju cene. To zapravo znači da je otvaranje velikih trgovinskih lanaca dobro za potrošače i za privredu, ali da je veliko pitanje da li će biti dobro za proizvođače", kaže ekonomista.
DRŽE POLOVINU TRŽIŠTA?
Da podsetimo, nakon dolaska “Lidla“ krajem 2018. godine, u poslednjih godinu dana u Srbiju su stigli trgovinski lanci “Mere“ iz Rusije i “Pepco“ iz Poljske, a sada dolazak najavljuje “Depo“ iz Holandije i nemački “Bauhaus“.
"Tržište Srbije otvoreno i prilično razvijeno. Prometi u trgovini su u poslednjih pet godina u maloprodaji porasli, pogotovo u prehrambenom delu, i to je razlog zašto smo sada zanimljivi i najvećim lancima u Evropi. Prostora za konkurenciju ima, jer kod nas trgovinski lanci drže polovinu tržišta, dok je to u Evropi veći procenat", rekli su iz Privrednoj komore Srbije.