Poskupljenje lukovine pred Ukrs samo je jedan od primera zlupotrebe praznika za povećanje cena. Ne postoji nijedan zakon kojim se sprečava da cene "lete u nebo".
Pakovanje ljuske od luka od 30 grama košta 165 dinara, ako kupujete ovaj proizvod kod određenih proizvođača u marketima. Istovremeno, kilogram crnog luka sa lukovinom košta 40 dinara.
Budući da je cena lukovine koja se najčešće koristi za šaranje jaja pred Uskrs drastično poskupela, postavlja se pitanje postoji li zakon kojim skok cena može da se kontroliše i kojim se štite prava kupaca u ovom periodu.
Kako za MONDO potvrđuje Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Srbije, kupci su u ovom slučaju “prepušteni sami sebi” i ne postoji nijedan zakon koji sprečava trgovce da cene namirnica i proizvoda “podignu u nebo”.
KUPCI LJUTI, PROIZVOĐAČI SE PRAVDAJU
Kada je videla da kesica lukovine košta koliko čitava četiri kilograma luka, Maja Antonijević kaže da je odustala od ove kupovine i da planira da jaja ofarba na drugi način.
“Postoji toliko mnogo alternativa lukovini i zaista je neverovatno da je neki trgovac ili proizvođač pomislio da će na taj način da zaradi. Smatram da je to pokušaj prevare potrošača i to je glavni razlog zašto ne bih kupila lukovinu, a ne cena kao takva. U krajnjem slučaju, zar nije bolje kupiti luk , pa znati za šta si dao pare”,. Kaže Maj Antonijević za MONDO.
Nakon što se “podigla prašina” oko cene lukovine u medijima, proizvođači su se pravdali time što kažu da procesi pripreme i proizvodnje nisu laki ni jeftini, kao i da je glavni deo cene zapravo trgovačka marža.
KUPCI ZA PRAZNIKE NE PITAJU KOLIKO KOŠTA
Iz Pokreta za zaštitu potrošača Srbije kažu za MONDO da u našem zakonu nema nikavih ograničenja koliko će cena čak i osnovnih životnih namirnica da poraste preko noći.
"Najčešće cene poskupljuju baš pred velike praznike. Tako se cene pšenice, jaja i ribe najčešće preko noći promene i sve postane drastično skuplje. Proizvođači i trgovci znaju da kupci tada ne pitaju koliko šta košta. Bilo je žalbi potrošača u kojima tvrde da trgovci i proizvođači na ovaj način vređaju i zloupotrebljavaju čak i njihova verska ubeđenja", kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta.
Kako kaže, od poskupljenja ništa nije izuzeto, čak ni osnovne životne namirice ni lekovi. U to smo se uverili na početku pandemije, kada su poskupele maske, suplementi i pojedine namirice.
PRAVDAJU SE POSKUPLJENJEM NAFTE I STRUJE
Prema njegovim rečima, uobičajeno je da ponuda zavisi od dražnje, kao i da proizvodi poskupi kada se “razgrabi” i nema ga dovoljno. U većini situacija međutum, to nije slučaj.
“Često se povećanje cena energenata, nafte i struje, navodi kao opravdanje za poskupljenja. To se naročito odnosi na ovaj period pandemije. Ipak, oni koji se bave poskupljenjuma znaju da je to najčešće samo opravdanje i da to zapravo uopšte nije uticalo na proizvođača, ali da veliki broj firmi koristi situaciju i cenu proizvoda povećava preventivno", kaže Bogosavljević.
POTROŠAČ SE DOVODI U ZABLUDU
Isto tako, klimatske promene su čest razlog zbog kojeg proizvođači lepe veće cene na voće i povrće, kaže naš sagovornik.
“Bilo je slučajeva kada je opravdanje za skok cena bio nizak prinos, a godina zapravo nikad bolja. Prosto, tako je procenjena situacija na tržištu. Potrošač se na taj način dovodi u zabludu da postoji rizik od nestašiće i taj proizvod se razgrabi. Taj odnos po kome ako hoćete možete da kupite, ako nećete ne morate i na tome se sve završava, nije dobar za privredu”, objašnjava naš sagovornik.
ŠTA KAŽE ZAKON?
Proizvođači i trgovici bi trebalo da cenu formiraju na osnovu ponude, potražnje, fakrtoa uticaja, ali i realne kupovne moći građana, ačli nisu zakonski obavezani na to.
“Prepušteni smo njihovim moralnim i etičkim principima i to nije dobro. Potrebno je da postoje odredbe gde se neće zloupotrebiti cena. Ipak, pošto takav zakon ne postoji, ono što sprečava situaciju da cene previše porastu, jeste samo konkurencija, koja bi onda po jeftinijoj ceni prodala proizvod. Umesto toga, treba da postoje uredbe i kazne zbog nezakonito stečene dobiti, ako cene postanu nerealno visoke, kao što je ponekad slučaj”, kaže naš sagovornik.
