Cena voća i povrća drastično je skočilama na pijacama u odnosu na prošlu godinu.
Paradajz ide i do 150 dinara za kilogram, koliko košta na jednoj od beogradskih pijaca. To je i pet puta skuplje nego pre nekoliko meseci leskovački povrtari bacali i poklanjali, a tada je koštao od 20 do 30 dinara za kilogram. Mnogima nije jasno zbog čega cene toliko variraju.
Na jednoj od beogradskih pijaca paradajz danas košta od 120 do 150 dinara. To je i pet puta više nego pre dva meseca kada je koštao od 20 do 30 dinara, pa su ga povrtari bacali ili poklanjali. Skočila je i cena paprike, koja sada oko 180 dinara. Krastavac košta oko 150 dinara u maloprodaji, a pre dva meseca prodavao se za samo 20 dinara.
Sekretar Udruženja za trgovinu Privredne komore Srbije Žarko Malinović ističe da je pre dva meseca bio pik sezone uz veliku punudu, te je cena bila preniska.
"Sada je ponuda manja zbog toga što je sezona na zalasku. Ugostiteljstvo je živnulo, pa određene poljoprivredne kulture imaju veću tražnju na tržištu i to dovodi do rasta", naveo je Malinović za "RTS" dodajući da, kada je reč o paradajzu, da je on zbog velikih vrućina bio je na tržištu u istom trenutku kao i kada uvozimo iz Albanije, Severne Makedonije i Grčke.
"Tada je povećana konkurencija dovela do niske cene. Kad je mala ponuda, cena ide gore", navodi sekretar Udruženja za trgovinu Privredne komore Srbije i dodaje da su skokovi i padovi cena povrća posledica nedovoljno dobrog planiranja u poljoprivredi.
"Pijace moraju postati deo agrarne politike. Nažalost, danas imamo situaciju da su na pijaci većinom nakupci, zato je razlika između kvantaša i zelenih pijaca, ili primarnog proizvođača i pijace, velika. U lancu snabdevanja mora da postoji zarada za svakog i to bi dugoročno moglo da se menja", objašnjava sekretar Udruženja za trgovinu PKS.
Podseća da smo prošle godine imali krizu sa zelenom salatom zbog pandemije. Bilo je mnogo salate, ona je čak završavala na deponijama jer nije mogla da ide u izvoz, a građani su, zbog strogih mera, u kupovinu išli jednom ili dvaput nedeljno ko i da treba što više da se fokusiramo da prodaju prerađenih i sušenih proizvoda, nego da prodajemo proizvod sa njive ili grane.
(MONDO/RTS)