OVO JE NAJSKUPLJI DUG U SRBIJI: Kakva je razlika između dozvoljenog i nedozvoljenog minusa i kada ih treba koristiti?

Kakva je razlika između dozvoljenog i nedozvoljenog minusa i zbog čega ove pogodnosti treba koristiti samo u slučaju krajnje nužde?

YouTube/Printscreen/kanal9tvns

Ako početkom godine iskoristite ceo iznos dozvoljenog minusa od 50.000 dinara i ne vraćate ovaj dug, uz godišnju kamatu koja je u proseku oko 30 odsto, za godinu dana ćete banci platiti 15.000 dinara samo za kamatu.

Ovo je jedan od primera zbog kojih bankarski klijenti koji imaju iskustva sa dozvoljenim prekoračenjem po tekućem računu kažu da je jedan od najvećih problema to što je jako teško izaći iz začaranog kruga. Tačnije, kada jednom iskoristite minus, treba vam mnogo vremena da vratite pozajmicu i tako zaustavite kamatu koja teče svakog meseca.

Inače, dozvoljeno prekoračenje po tekućem računu, popularni minus, najskuplji je vid pozajmice od banke. Istovremeno je i među najčešće korišćenim, a jedan od razloga je što za ovu vrstu usluge nije potrebno previše papirologije i odobrava se veoma brzo, a bankarskim korisnicima deluje kao novac koji je uvek nadohvat ruke. Malo ljudi istovremeno razmišlja i koliko ih taj luksuz košta.

Ekonomski stručnjaci, pa i Narodna banka Srbije, savetuju da se dozvoljeni minus koristi samo u krajnjoj nuždi i na što kraći rok. Na primer, ako uđete u minus od 10.000 dinara za neku neodložnu kupovinu ili investiciju, ali imate redovne prihode, vodite računa i otplatite ga za 6 meseci, ta pozajmica će vas ukupno koštati 1.500 dinara. To možda i nije tako mnogo, ako vam je ova usluga omogućila da brzo rešite problem koji niste mogli na drugi način.

Kako objašnjavaju u NBS, u slučaju dozvoljenog prekoračenja banka na osnovu ugovora o dozvoljenom prekoračenju računa korisniku računa na raspolaganje stavlja ugovoreni iznos novčanih sredstava, dok nedozvoljeno prekoračenje predstavlja iznos sredstava koja korisnik računa koristi mimo ugovornog odnosa s bankom.

Samim ugovorom određuje se, između ostalog, najviši iznos novčanih sredstava koji korisnik može koristiti, kao i kamatna stopa koja će se primeniti na iznos prekoračenja, navode iz centralne banke.

Ko prekorači dozvoljeni minus u našim bankama, silazi u nedozvoljeni, a u ovoj crvenoj zoni trenutno se nalazi 237.082 računa. Kamate koje za to sleduju idu i do 50,57 odsto. U proseku, "kazna" za nedozvoljeni minus od 23 banke na našem tržištu iznosi 28,55 procenata.

Šta činiti?

Koristite dozvoljeni minus samo kada vam je to zaista neophodno, odnosno nikad ga ne shvatajte kao dugoročni vid kreditiranja - on služi premošćavanju kratkotrajnog nedostatka novca i što duže budete u minusu, to će vam dug više rasti i biće vam teže da ga na kraju izmirite.

Iznos dozvoljene pozajmice zavisi od proseka primanja, a većina banaka računa prosek u poslednja tri ili šest meseci, mada odobreni minus može da bude i veći. Kamata na dozvoljeni minus zaračunava se samo na iznos koji klijent koristi, i to za broj dana koliko je neko proveo u dozvoljenom minusu.

(MONDO/Blic)