Mnogi su prešli na elektronsko bankatstvo tokom pandemije koronavirusa, te su banke u Srbiji počele da naplaćuju usluge koje se do sada nisu plaćale.
Bankarski troškovi iznose od 3.000 do 8.000 dinara godišnje, a tu spadaju održavanje računa i sve transakcije. Dušan Uzelac, urednik portala "Kamatica" istakao je da nisu sve banke korigovale uslugu elektronskog plaćanja, ali da jesu one najveće.
"Banke to rade, onaj deo cenovnika koji se tiče provizija, više nas zaboli nego druge provizije koje menjaju, ali banke na tri ili četiri meseca menjaju cenovnike i obaveštavaju građane. One kroz te poslovne politike upravljaju svojim poslovanjem i klijentima koje će privući, a koje će odbiti. Moramo da razumemo da neke banke i ne žele određene vrste klijenata i to na neki način rade sa cenovnom politikom," kaže Uzelac.
Dodaje da je provizija za onlajn plaćanje od 15 i 30 dinara po nalogu, u zavisnosti od banke.
"To nije veliki trošak, malo nas naljuti cela ta situacija, ali na kraju godine to nije trošak koji kritično utiče na naš budžet. Ovo je druga strana jednačine. Mi ne zarađujemo dovoljno da bi nam ovi troškovi bili beznačajni", ističe Uzelac i dodaje da postoje banke koje su povoljnije, ali da su to često manje banke, koje žele da privuku nove klijente. Banke su elektronsko bankarstvo promovisale godinama unazad i sada su počele da to naplaćuju.
KOJI JE RAZLOG ZA POSKUPLJENJE
Kako objašnjavaju u bankama, počeli su da naplaćuju uslugu da bi pokrili troškove servisiranja.
Uzelac navodi da kada god nešto poskupi mora da se opravda nekim razlogom. Dodaje da banke imaju i servere i cele sisteme koji funkcionišu u pozadini za sva ta plaćanja i sve to košta.
"Ne bih se ja bavio njihovim troškom, već bi se bavio koliko to nama vredi. Ne možemo da se izborimo protiv cena da to bude jeftinije ali možemo da izaberemo banku, promenimo banku i da kažemo ovo mi se isplati i to ću da koristim", kaže Uzelac i navodi da banke mogu da menjaju cene svojih usluga, ali o tome moraju da obaveste klijente dva meseca pre primene novih tarifa, a klijent sam odlučuje da li mu to odgovara ili ne.
(MONDO/RTS)