Iako se ajvar do nedavno spremao u gotovo svakoj kući u Srbiji, danas mnogi za pravljenje ovog delikatesa nemaju vremena od svakodnevnih obaveza. S druge strane, u gradovima ima onih koji su spremni da plate veliku cenu za dovoljne količine "pravog ajvara, koji je kao bakin".
Milica Požegović iz okoline Osečine i Olivera Lazarević iz Leskovca otkrile su za MONDO koja je zarada od ajvara u gradovima, koliko prodaju na tezgama a koliko preko interneta i može li ova prodaja da im zameni stalni posao, i to preko cele godine?
MIlica Požegović koja sa porodicom živi u Osečini kaže za MONDO da je prodajom ajvara počela ozbiljnije da se bavi kada je videla da svake godine pravi sve više i više tegli, koje se sve više traže.
"Prijateljima i rodbini sam delila, onima koje ne znam sam prodavala ajvar, uglavnom preko neke preporuke. Tada sam odlučila da povećam količinu, pa da imam više za prodaju. Nisam znala koliko će to biti unosan posao, ali odlučila sam da probam, kada ga već pravim. Sada sam sebi napravila računicu i da mi se ona ne isplati, ja ovo ne bih radila. Umesto da budem na poslu u fabrici i radim za minimalac, bavim se prodajom ajvara i zimnice i zarađujem jednu prosečnu platu, za koju neki rade osam sati dnevno kod privatnika", kaže Milica Požegović.
Kako kaže, oseća se mnogo rasterećenije i radi manje nego na stalnom poslu, a pritom je kod svoje kuće i ne zavisi od šefa, smena i rasporeda.
"Sama raspolažem svojim vremenom, ne jurim prevoz do posla, ne moram da radim vikendom i druge smene. Zajedno sa ćerkama proizvedem ukupno 1.500 tegli za jednu godinu. Ako tegla košta između 200 i 600 dinara, računajte da je polovina od toga zarada. Ostalo su troškovi na papriku i druge sirovine, od kojih neke opet sami proizvodimo. Najskuplja stavka su zapravo tegle, koje koštaju oko 50 dinara. To se trudimo da tokom godine nabavimo povoljno", objašnjava Milca.
Osim ajvara, do zimnice pravi i turšije, kupus i paradajz. Većinu proda po festivalima i na tezgama u Srbiji, a tvrdi da se dobar ajvar najviše traži i najskuplje prodaje u Beogradu.
"Važno je samo da Beograđane nagovorimo da ga probaju, kako bi videli razliku u odnosu na ajvar koji nije domaći. Spremni su da ga plate i do 700 dinara. Ono što ostane od festivala, naručuje se cele godine i prodajemo preko interneta, što sasvim lepo ide. Zapravo, leto je jedini period godine kada narudžbina nema toliko. Inače, tokom godine, mogli bismo i više tegli da prodamo, ali ne možemo da proizvedemo toliko. Važno je da se poznaju stare tajne i da se posao ne otaljava, već da se posvetite i da radite kako treba", kaže naša sagovornica.
Ove godine cene paprike su bile veće i koštale su prosečno oko 120 pa do 180 dinara. Suša je trajala duže, paprika je kasnila, pa su onda svi pojurili da je kupe. Zbog toga su neki koji prodaju zimnicu u Leskovicu ove godine ipak nezadovoljni.
"U proseku je za 10 tegli potrebno oko 25 do 30 kilograma ovog povrća. Ako računamo papriku i tegle koje treba kupiti, ajvar treba da košta 400 dinara. Ako hoćete zaradu, morate da stavite cenu preko toga. I to bi bilo u redu, ali tu su i ostali troškovi. Ako uzmete jeftiniju papriku od 80 dinara, rizikujete da vam kvalitet ajvara opadne, a ne ide da se brukate, ipak je to leskovački ajvar. Podrazumeva se da za svakoga imate po nešto, blaži, ljući, mleven, sa patlidžanom, cepkan... Kod nas se prave i pinđuri, ljutenice, peglane paprike... Teško je sve to izneti i još imati zaradu, jer dok platimo gorivo do Beograda gde se to najviše prodaje, zarada izmakne", kaže Olivera Lazarević, koja prodaje ajvar u Leskovcu.
Proizvođačima u Srbiji do prošle godine bio je problem da ispune zahteve i mnogi od njih zbog toga su poslovali u sivoj zoni. Sada su se neki od njih odlučili da rade potpuno legalno, u skladu sa novim pravilima za male proizvođače.
"Do prošle godine mi koji proizvodimo malo, morali smo da ispunimo sve zahteve kao da radimo na veliko. To je za mnoge bio problem i ajvar su zato prodavali u sivoj zoni. Sada je po zakonu da se dozvole prilagođavanja i odstupanja za prerađivače ajvara, koji se bave preradom malih količina. Važno je samo da se registrujete kao prerada na poljoprivrednom gazdinstvu ili proizvođač koji radi u objektima malog kapaciteta. To onda znači da i od svoje kuće možete da prodajte legalno", kaže Milica Požegović.
Gazdinstva koja se bave prodajom ajvara, pekmeza, sušenog voća ili sokova neće morati da ispunjavaju stroge uslove poslovanja, ali će biti u obavezi da se registruju kao preduzetnici i da plaćaju paušalni porez, stoji i u zakonskom saopštenju.
"Koliko će taj namet koštati zavisi od obima proizvodnje i mesta u kojem posluju, ali će morati da izdvoje minimum 10.000 dinara mesečno poreza i doprinosa. To je ono što neke i dalje odbija da se prijave, mada je to na duže staze neophodno ako želite zaista da napravite dobar biznis. To će dovesti do toga da se broj onih koji proizvode i prodaju ajvar u sopstvenoj režiji smanji", kaže Olivera Lazarević iz Leskovca.