Pravo na invalidsku penziju može da se ostvari ukoliko se utvrdi da je potpuni gubitak radne sposobnosti nastao do godina života potrebnih za ostvarivanje prava na starosnu penziju, bez obzira na dužinu staža osiguranja, ukoliko je uzrok invalidnosti povreda na radu ili profesionalno oboljenje.
Najmanje pet godina staža osiguranja potrebno je ukoliko je invalidnost posledica bolesti van rada. Kod invalidske penzije fokus je na postojanju potpunog gubitka radne sposobnosti, umesto navršenih godina života, dok osobe koje žele da koriste porodičnu penziju moraju da vode računa ne samo u pogledu navršenih godina života, već i trajanja bračne zajednice.
Kako objašnjavaju u PIO fondu, zakon uređuje različite osnove osiguranja za različite delatnosti, vrste penzija, pa je i normalno da postoje brojne specifičnosti koje mogu da utiču na obaveze budućih penzionera u pogledu prestanka obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja.
"Starosna i prevremena starosna penzija traže pored ispunjenja uslova i prekid zaposlenja, odnosno samostalne delatnosti. Ipak, Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju predviđa nekoliko izuzetaka za pojedine kategorije osiguranika. To važi za preduzetnike, osobe na privremeno povremenim poslovima, za stalno ili preko omladinskih zadruga, one koji rade po osnovu ugovora o delu ili autorskih i drugih ugovora ili ih angažuju strani poslodavci koji nemaju predstavništvo u Srbiji, ali je posao za koji se dobija naknada urađen u našoj zemlji", objašnjavaju u Fondu ua Novosti.
Ako je invalidnost nastala pre 25. godine, potrebne su dve godine staža osiguranja, a ako je nastala do 30 godina, u tom slučaju je potrebno tri godine staža osiguranja.
Priznaje se samo staž za koji su plaćeni doprinosi i potencijalni korisnici ne moraju da budu u radnom odnosu, odnosno u osiguranju, kada podnosite zahtev.
Za invalidske penzionere je prestanak rada neophodan kako bi se steklo pravo na penziju, s obzirom na to da samo potpuni gubitak radne spobnosti garantuje ovu mogućnost. Tako da ovde nema izuzetaka, kao u slučaju starosne. Izuzetak mogu da budu samo osnivači preduzeća koji u njima ne rade i koji mogu da zadrže osnivački ulog u firmi.
To znači da članovi porodice umrlog osiguranika mogu da nastave da rade, ali im se penzija neće isplaćivati dok su u radnom odnosu. Za ovo pravilo postoji izuzetak koji se odnosi na visinu primanja po članu porodice koji se ostvaruje na osnovu ugovora o delu ili na privremeno-povremenim poslovima. Taj iznos ne može da bude viši od najniže osnovice osiguranika zaposlenih u vreme uplate doprinosa. Koliko je to, mogu da provere na šalterima Fonda.
(MONDO/Alo)