Inflacija raste širom sveta, jer brojnim proizvodima cene strahovito rastu: Samo na američkom tržištu su u septembru bile najviše u proteklih 30 godina sa godišnjim rastom od 5,4 odsto.
Ako se pitaju finansijski stručnjaci koje je anketirao "Marketvoč", razlog je inflaciju je jasan.
Pandemija kovida i odgovor politike na nju, kao i epidemiološka ograničenja i vladini podsticaji, pokrenuli su veliki prelazak s potrošnje usluga na potrošnju robe. Kupovina trajne robe u SAD-u je u martu bila 26 odsto iznad uobičajenog nivoa. Pojednostavljeno rečeno, građani su tokom 2020. zbog pandemije trošili manje, da bi ove godine - postepenim jenjavanjem pandemije - potrošnja eksplodirala.
"Dovoljno je reći da savremeni proizvodni sektor, koji koristi uobičajene 'just-in-time' lance snabdevanja i ima zanemarive rezerve, ne može zadovoljiti takav skok potražnje. Budući da se rastuća potražnja suočila s relativno fiksnom ponudom, cena trajne robe naglo je skočila na sadašnjih 11 odsto iznad trenda pre pandemije", objasnio je glavni strateg kompanije "BCA Research Counterpoint" Dhaval Joši.
Ova činjenica sugeriše jasnu vezu između epidemioloških ograničenja. Potvrda takve veze se može naći i u podacima o inflaciji u Švedskoj. To je država koja je od početka pandemije imala drugačiji, znatno liberalniji pristup od ostatka sveta. A sada je inflacija u Švedskoj oko tri boda manja nego u SAD.
I za ovo objašnjenje je logično. Kako su epidemiološke mere u Švedskoj bile bitno opuštenije, pa nije ni bilo "lockdowna", u zemlji je zabeležen bitno manji pad potrošnje, pa je stoga i posledični rast potrošnje takođe bio manji. A u skladu sa tim i poremećaj odnosa ponude i potražnje bio je umereniji, pa je onda i rast cena bio manji.
Švedsko iskustvo nas uči i tome da će se cene na kraju stabilizovati.
"Rastuća tražnja za trajnim proizvodima se smiruje. Od marta je već smanjena za 15 odsto, ali je potrban dalji pad od 7 odsto kako bi se postigao trend pre pandemije, što mi u potpunosti očekujemo. Uostalom, ne možete da posedujete baš tako veliki broj telefona i polovnih automobila", naglasio je Joši.
Kada su u pitanju cene usluga, tu je situacija nešto drugačija, jer nije bilo smisla da kompanije za usluge smanjuju cene, jer njihovi korisnici ionako nisu mogli da dobiju te usluge.
"U međuvrmenu, statističari su nastavili da beleže naizgled netaknute cene restorana ili odlazaka u pozorište, iako je većina restorana i zabavnih sadržaja bila zatvorena", naglasio je Joši.
On smatra da su trenutno prisutne dve sile koje utiču na cenu usluga: plate rastu kao rezultat povećanja cena robe, ali deflatorna snaga vrlo raširenog hibridnog rada kod kuće i u kancelariji će otežavati da se potrošnja usluga vrati na nivo pre pandemije.
(MONDO/Kamatica)